Где су паре „Нитекса”?

Ниш – Овогодишње нишко штрајкачко лето, за многе изненађујуће бурно и неочекивано „вруће”, на веома сликовит начин показује све проблеме произашле из „преко колена” обављених приватизационих процеса. На пример, грађевинско предузеће „Грађевинар”, фирма која је деценијама упошљавала најмање око хиљаду неимара и успешно радила скоро на целој планети, највише у западној Европи, Африци, Русији и на Блиском истоку, продато је прошле године компанији „Ирва инвестиције”. Пролетос, због неисплаћених плата и неповезивања радног стажа (а све је то била обавеза новог власника), избили су протести и штрајк. Агенција је пре месец дана поништила уговор о купопродаји. Сада се тражи начин да се  спречи одлазак „Грађевинара” у стечај, а за то време запослени штрајкују и траже своје.

Случај Индустрије текстила „Нитекс” још убедљивије „говори” шта све заинтересовани раде и покушавају. С једне стране радници, који месецима и годинама не примају плате, и, с друге нови власник, игром случаја, као и у случају „Грађевинара”, Компанија „Ирва инвестиције”. Од почетка новембра траје штрајк, са мањим прекидом у јануару, а „две стране” никако да се договоре.

Избио је сукоб, а дошло је и до физичког обрачуна једног броја радника „Нитекса” (у протесту је око 700 текстилаца и њих око 90 одсто су чланови Самосталног синдиката) са неколицином чланова АСНС, када већина није дозволила да у њихово име неко ко није радник „Нитекса” потписује споразум са послодавцем и власником, а који је, како тврди Зоран Тошић, председник Штрајкачког одбора, био „испровоциран”.

– Прво, АСНС није репрезентативан синдикат у „Нитексу”, а, друго, у име свих нас који штрајкујемо, који нисмо знали садржину документа, споразум је требало да потпише човек који уопште није радник наше фабрике, а представља се као челник АСНС „Нитекс”.

Ипак, ова провокација је „приморала” Тошића да проговори и о нечему о чему се до сада није знало:

 – Нисмо хтели да из фабрике износимо „прљав веш”, јер смо се надали договор, али јавност мора да зна шта иза свега стоји: до сада се од нас радника вешто скривало да је наша фабрика добила око милион евра од фирме „Верано моторс”, која је постала власник Робних кућа „Београд”. То је новац на име дуга који су Робне куће имале према „Нитексу”. Иако на то није имао право, паре је присвојио нови власник преко у међувремену основане „кћерке фирме” – „Нитекс-комерца” и од тих средстава, које смо зарадили средином деведесетих година 20. века, радници нису имали никакве вајде. Такође, потврђено нам је да је Врховни суд Србије пре петнаестак дана донео извршну пресуду да Компанија „Цептер”, као нови власник некадашњег „Центротекстила”, треба да уплати на жиро рачун „Нитекса” 5,7 милиона долара, односно око 4,5 милиона евра. „Центротекстил” нам је дуговао за извоз наше робе у Ирак још у 1986. години и наплатио је дуг од Ирачана! Сада постоји опасност да нови власник присвоји и тај новац.

Објашњава Тошић да решење за „Нитекс” постоји:

– Од „Верана” и „Цептера” наша фабрика добија око 5,5 милиона евра које су нам дуговали „Центротекстил” и Робне куће „Београд”. То су наше, радничке паре и тим новцем могу се измирити сва дуговања према повериоцима, које „Нитекс” има, све заостале зараде, регрес, топли оброк, и још да остане. Значи, не да „Нитекс” буде „на нули”, већ да има и за покретање производње.

Тома Тодоровић