Легији, до даљег, остаје орден

Председник Хрватске Стјепан Месић одузео је одликовања седморици официра највишег ранга у хрватској војсци, осуђених за почињене ратне злочине у случајевима Госпић, Лора и Пакрачка пољана. Иако је било неких најава да би сличну одлуку могао да донесе и председник Србије Борис Тадић када је у питању бивши командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, до тога није дошло, јер се предлог новог закона о одликовањима још налази у скупштинској процедури.

Улемек, који је, за разлику од хрватских официра осуђених због ратних злочина, осуђен због организованог криминала, Орден југословенске заставе другог степена добио је од Слободана Милошевића 1999. године и други је по рангу међу орденима за појединце. У новинарским и судским белешкама остало је записано да је Улемек на почетку суђења за убиство премијера Зорана Ђинђића, на питање судије Марка Кљајевића да ли има неки чин и одликовање, одговорио да има одликовање другог степена, „али да не може тачно да се сети које”.

Хералдичар Драгомир Ацовић, један од највећих стручњака у овој области, сматра да би, поштујући принцип сукцесије, држава у овом тренутку могла да се позове на закон о одликовањима из 1998. године, јер не постоји одлука о његовом укидању, а нови није усвојен.

Тај Закон о одликовањима СРЈ, објављен у „Службеном листу” СРЈ у децембру 1998. године са потписом Слободана Милошевића, дефинише одликовања СРЈ као знаке „јавног признања који се додељују за рад или дела која заслужују опште признање и истицање”.

У скупштинској процедури је тренутно предлог закона о одликовањима Републике Србије, чији је предлагач влада, а који је у процедуру стигао, како пише на скупштинском сајту, у новембру прошле године. По члану 24. овог предлога, „одликованом лицу може се одузети одликовање ако поступа супротно јавном поретку и моралу или из других разлога који га чине недостојним положаја носиоца одликовања”. Одликовање указом одузима председник Републике, самоиницијативно или на предлог државних органа, Српске академије наука и уметности, организација и удружења…

– Био сам консултован приликом израде предлога новог закона, али сам оценио да је очајно лош јер се бави периферним стварима, као на пример како ће се орден звати, а не, рецимо, и принципом одузимања ордена – каже за наш лист Ацовић.

Ово је, по његовој оцени, деликатан проблем и онај ко додељује орден треба прво добро да размисли коме га додељује. Орден се, подсећа, додељује за заслуге које сте већ стекли, па и уколико се одликовање одузме, не може да се избрише чињеница да је неко у једном тренутку ипак проглашен херојем ма како то касније изгледало.

– Поступак одузимања ордена више говори о ономе ко одузима него о ономе коме се одузима и у том случају се с правом поставља питање да ли је то грешка оног ко је одликовано. Питање је ко ту више губи. Ево, да заборавимо Легију, погледајте примере Милована Ђиласа или Енвера Хоџе… – подсећа наш саговорник.

Иначе, најиздашнији у одликовањима је био Слободан Милошевић, који је поделио око 15.000 одликовања, углавном после бомбардовања. Војислав Коштуница је поделио око 3.600 одликовања, а Светозар Маровић око 1.700.