Legiji, do daljeg, ostaje orden

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić oduzeo je odlikovanja sedmorici oficira najvišeg ranga u hrvatskoj vojsci, osuđenih za počinjene ratne zločine u slučajevima Gospić, Lora i Pakračka poljana. Iako je bilo nekih najava da bi sličnu odluku mogao da donese i predsednik Srbije Boris Tadić kada je u pitanju bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, do toga nije došlo, jer se predlog novog zakona o odlikovanjima još nalazi u skupštinskoj proceduri.

Ulemek, koji je, za razliku od hrvatskih oficira osuđenih zbog ratnih zločina, osuđen zbog organizovanog kriminala, Orden jugoslovenske zastave drugog stepena dobio je od Slobodana Miloševića 1999. godine i drugi je po rangu među ordenima za pojedince. U novinarskim i sudskim beleškama ostalo je zapisano da je Ulemek na početku suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, na pitanje sudije Marka Kljajevića da li ima neki čin i odlikovanje, odgovorio da ima odlikovanje drugog stepena, „ali da ne može tačno da se seti koje”.

Heraldičar Dragomir Acović, jedan od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti, smatra da bi, poštujući princip sukcesije, država u ovom trenutku mogla da se pozove na zakon o odlikovanjima iz 1998. godine, jer ne postoji odluka o njegovom ukidanju, a novi nije usvojen.

Taj Zakon o odlikovanjima SRJ, objavljen u „Službenom listu” SRJ u decembru 1998. godine sa potpisom Slobodana Miloševića, definiše odlikovanja SRJ kao znake „javnog priznanja koji se dodeljuju za rad ili dela koja zaslužuju opšte priznanje i isticanje”.

U skupštinskoj proceduri je trenutno predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije, čiji je predlagač vlada, a koji je u proceduru stigao, kako piše na skupštinskom sajtu, u novembru prošle godine. Po članu 24. ovog predloga, „odlikovanom licu može se oduzeti odlikovanje ako postupa suprotno javnom poretku i moralu ili iz drugih razloga koji ga čine nedostojnim položaja nosioca odlikovanja”. Odlikovanje ukazom oduzima predsednik Republike, samoinicijativno ili na predlog državnih organa, Srpske akademije nauka i umetnosti, organizacija i udruženja…

– Bio sam konsultovan prilikom izrade predloga novog zakona, ali sam ocenio da je očajno loš jer se bavi perifernim stvarima, kao na primer kako će se orden zvati, a ne, recimo, i principom oduzimanja ordena – kaže za naš list Acović.

Ovo je, po njegovoj oceni, delikatan problem i onaj ko dodeljuje orden treba prvo dobro da razmisli kome ga dodeljuje. Orden se, podseća, dodeljuje za zasluge koje ste već stekli, pa i ukoliko se odlikovanje oduzme, ne može da se izbriše činjenica da je neko u jednom trenutku ipak proglašen herojem ma kako to kasnije izgledalo.

– Postupak oduzimanja ordena više govori o onome ko oduzima nego o onome kome se oduzima i u tom slučaju se s pravom postavlja pitanje da li je to greška onog ko je odlikovano. Pitanje je ko tu više gubi. Evo, da zaboravimo Legiju, pogledajte primere Milovana Đilasa ili Envera Hodže… – podseća naš sagovornik.

Inače, najizdašniji u odlikovanjima je bio Slobodan Milošević, koji je podelio oko 15.000 odlikovanja, uglavnom posle bombardovanja. Vojislav Koštunica je podelio oko 3.600 odlikovanja, a Svetozar Marović oko 1.700.