До легализације – брже, уз препоне

Пошто је министарство просторног планирања одлучило да омогући и легализацију објеката саграђених после 2003. године, градска и општинска администрација ће до краја следеће године, када легализација треба да буде окончана, морати да реши више од 150.000 захтева за озакоњење „дивљих” зграда. Толико их је поднето до сада, а после усвајања закона о уређењу простора и изградњи на шалтере би могли да нагрну и власници преосталих 50.000 објеката, колико се нагађа да је сазидано у Београду после тога.

Како је њихов проценат ефикасности у процесу легализације једва стигао до 15, у најбољем случају 20 одсто, питање је како ће локалне самоуправе успети да одлуче о толико захтева, нарочито што ће за прихватање или одбацивање сваког од њих имати рок 15 дана.

Муку би им могли олакшати власници објеката ако одлуче да ризикују и игноришу, како кажу у министарству, последњу шансу за озакоњење бесправно саграђених домова. Мада је подупрта и претњом – први пут је одређен рок у којем мора бити достављена сва документација неопходна за легализацију – прилика је ипак примамљива. Нови закон ће власницима бесправних кућа и станова омогућити да прикупе мање документације него важећи, док ће већина међу њима која је градила домове за сопствену породицу уместо за продају – плаћати мање него до сада.

Цена легализације је већ сада за све категорије објеката таква да они који накнадно набављају дозволу пролазе и двоструко јефтиније од оних који су зидали по процедури, на време набављајући све папире. Колико ће тачно нове цене надокнаде износити – знаће се, додуше, тек после усвајања закона, када буде донесена уредба која ће то регулисати. Не би било изненађење ако би била додатно снижена будући да је, чак и толико скресана у поређењу с трошковима регуларног поступка градње, била недостижна за многе. Није искључено ни да ће они који су зидали без папира и после 2003. године, када је то постало кривично дело, плаћати за легализацију колико и остали.

– То се још не зна. Вероватно ће локалним самоуправама бити препуштено да о томе одлуче накнадно – верује Александра Дамњановић-Петровић, помоћник министра.

Ако их ниска цена нагна да преломе и почну да прибављају папире, власници објеката моћи ће документацију коју ће нови закон прописати као потребну за легализацију – да имају у рукама за месец дана, процењују у општинама. Под условом да један од неопходних папира, доказ о праву својине, успеју да обезбеде у граду који врви од земљишта на којем је власништво спорно.

– Овај закон јесте „повољна понуда”, али плашим се да ће и даље бити проблема са имовинско-правним односима, који су на многим локацијама у Београду мутни. Ако се спор о власништву отегне пред судом, легализација ће бити неизвесна а свакако спорија – каже Жељко Бјелопетровић, начелник општинске управе Чукарица, једне од општина с највећим бројем бесправних објеката.

Легализација би се могла одуговлачити и за власнике станова у зградама за чије дозволе се нису побринули такозвани несолидни инвеститори, који су одмаглили још пре него што су довршили радове или, у бољем случају, када је дошао тренутак да се држави плате дажбине. Не само у општинама него и у министарству и даље не знају хоће ли свако од власника тих станова плаћати за свој дом посебно или ће сви у згради морати да се договоре и уплате надокнаду у исти мах. То ће пресудити правилник који ће држава донети после закона. Ако буду зависили од добре воље или беспарице својих суседа, које је тешко натерати и да се сложе око најјефтинијих поправки у згради, власници станова ће се без кривице наћи у невољи.

– Још већи проблем ће им бити ако се испостави да инвеститор није решио имовинско-правне односе. У том случају, не знам како ће се људи који имају станове у таквој згради снаћи за легализацију – каже Бјелопетровић.

Он је ипак оптимиста када га питају колико су реална уверавања државе да ће новим законом прекратити предуго, понекад вишегодишње чекање власника објеката на завршетак поступка легализације. Док Бјелопетровић верује да његови административци могу да реше захтев за легализацију за 15 дана, Марију Лековић, члана већа општине Звездара, где објеката без дозволе има још више него на Чукарици, муче сумње.

– Ако држава затражи од нас да завршимо сваки захтев за 15 дана, ми ћемо урадити оно што морамо. Међутим, још нисмо сигурни шта све обухвата технички извештај који власници објеката подносе и да ли ћемо у њему наћи све податке који су нам неопходни да савесно обавимо наш задатак. Осим тога, нама је остало 11.000 нерешених захтева, разумно је очекивати да ће пристићи и нови, док ми имамо свега шесторо људи у техничкој комисији, која мора пажљиво да прегледа документацију, ма колико она била сужена. Темпом којим смо до сада одмицали, плашим се да је то посао за пет година, а не 15 дана – прибојава се она.

В. Вукасовић