Више дугују него што потражују

Осим што је минус њених компанија целу привреду поново увукао у губиташку зону, држава је и дужник без премца. На душу само 17 најзначајнијих јавних инфраструктурних предузећа књижи се чак 627,2 милијарде динара дуга или 12,8 одсто укупних обавеза привреде.

Дугови ових компанија достигли су 42,1 одсто њиховог капитала, док дугови за 2,3 пута превазилазе вредност обртне имовине. Чак девет од 17 компанија послује у условима дугорочне финансије неравнотеже, а више од трећине дугова су дугорочне обавезе, указују најновије анализе Републичког завода за развој.

Дугови су се највећим делом сместили у билансима пет предузећа. Највећи губиташ је уједно и највећи дужник. Обавезе ЕПС-а на крају 2008. достигле су 200,4 милијарде динара, што је трећина укупних дугова ових јавних предузећа. Следи Телеком „Србија” са 105,4 милијарди динара обавеза, НИС са 78,7, „Железнице Србије” дугују 75 и „Путеви Србије” који су у ову годину ушли са 81,2 милијарди динара. „Путеви” су се, ове године, уз државни амин, поново задужили код банака, да би, истина, раздужили мање од трећине – „двадесетак” милијарди путарима. Дугорочна задуженост побројанихпредузећа чини 87,4 одсто дугорочних обавеза 17 јавних компанија, уз доминантно учешће Телекома (21,2 одсто) и ЕПС-а (27,7 процената).

Међутим, дужничка криза и одсуство дугорочне финансијске равнотеже посебно је изражена код ПЕУ „Ресавица” и несолвентних „Србијагаса” и Јата. Они заправо најтеже носе свој дужнички терет.

Дужнички терет „Србијагаса” (31,2 милијарде динара) тежи је трипута од његовог капитала и 2,3 пута премашује обртну имовину.

Укупне обавезе веће су од обртне имовине и код „Путева”,„Железнице”, Телекома, „Скијалишта”, „Србијашума”, НИС-а, ЕПС-а. Овајпроблем не мучи„Транснафту”, Аеродром, ПТТ, „Војводина шуме”, „Србијаводе” и „Воде Војводине”.

Јавна предузећа гуше и краткорочни дугови, који за 78,6 надмашују њихова краткорочна потраживања, указује анализа Завода.

Појединачно посматрано, само шест предузећа успева да сервисира и краткорочним потраживањима покрије краткорочне дугове: ЕМС, „Транснафта”, Аеродром, ПТТ, „Војводинашуме” и „Србијаводе”. Најнеповољнији однос обавеза према потраживањима крајем прошле године имали су „Путеви”. Дугови овог јавног предузећа били су 19 пута већи од потраживања, а обавезе из пословања надмашиле су краткорочна потраживања 25 пута.

-----------------------------------------------------------

И плате изнад просека

У Србији је, ипак, још исплативије радити у државним компанијама, него у просечној приватној или мешовитој фирми. Иако дугују и гуше се у губицима, сва јавна предузећа, и даље боље плаћају своје још многобројно људство. Прошле године плате су им у просеку 37,2 одсто биле јаче него у привреди. За привредним просеком који је лане износио 32.746 динара, као већ годинама, заостајали су једино железничари са 27.780 динара.

Међутим, листу најбољих платиша у јавном сектору више не предводи Јат. годинама најдарежљивијег послодавца, лане су замениле „Воде Војводине” са просечно месечно исплаћених 73.620 динара. За око хиљаду динара мање – 72.513 – кући су у просеку носили запослени у „Трансафти”, док је Јат трећепласирани са 68.878 динара.

Плате знатно изнад просека уживали су и прошлогодишњи губиташи – ЕПС (за 53,8 одсто ) и НИС (за 76,5 одсто) док су запослени у „Путевима” и „Ресавици” били за који проценат изнад републичког просека.

Весна Јеличић