Više duguju nego što potražuju

Osim što je minus njenih kompanija celu privredu ponovo uvukao u gubitašku zonu, država je i dužnik bez premca. Na dušu samo 17 najznačajnijih javnih infrastrukturnih preduzeća knjiži se čak 627,2 milijarde dinara duga ili 12,8 odsto ukupnih obaveza privrede.

Dugovi ovih kompanija dostigli su 42,1 odsto njihovog kapitala, dok dugovi za 2,3 puta prevazilaze vrednost obrtne imovine. Čak devet od 17 kompanija posluje u uslovima dugoročne finansije neravnoteže, a više od trećine dugova su dugoročne obaveze, ukazuju najnovije analize Republičkog zavoda za razvoj.

Dugovi su se najvećim delom smestili u bilansima pet preduzeća. Najveći gubitaš je ujedno i najveći dužnik. Obaveze EPS-a na kraju 2008. dostigle su 200,4 milijarde dinara, što je trećina ukupnih dugova ovih javnih preduzeća. Sledi Telekom „Srbija” sa 105,4 milijardi dinara obaveza, NIS sa 78,7, „Železnice Srbije” duguju 75 i „Putevi Srbije” koji su u ovu godinu ušli sa 81,2 milijardi dinara. „Putevi” su se, ove godine, uz državni amin, ponovo zadužili kod banaka, da bi, istina, razdužili manje od trećine – „dvadesetak” milijardi putarima. Dugoročna zaduženost pobrojanihpreduzeća čini 87,4 odsto dugoročnih obaveza 17 javnih kompanija, uz dominantno učešće Telekoma (21,2 odsto) i EPS-a (27,7 procenata).

Međutim, dužnička kriza i odsustvo dugoročne finansijske ravnoteže posebno je izražena kod PEU „Resavica” i nesolventnih „Srbijagasa” i Jata. Oni zapravo najteže nose svoj dužnički teret.

Dužnički teret „Srbijagasa” (31,2 milijarde dinara) teži je triputa od njegovog kapitala i 2,3 puta premašuje obrtnu imovinu.

Ukupne obaveze veće su od obrtne imovine i kod „Puteva”,„Železnice”, Telekoma, „Skijališta”, „Srbijašuma”, NIS-a, EPS-a. Ovajproblem ne muči„Transnaftu”, Aerodrom, PTT, „Vojvodina šume”, „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”.

Javna preduzeća guše i kratkoročni dugovi, koji za 78,6 nadmašuju njihova kratkoročna potraživanja, ukazuje analiza Zavoda.

Pojedinačno posmatrano, samo šest preduzeća uspeva da servisira i kratkoročnim potraživanjima pokrije kratkoročne dugove: EMS, „Transnafta”, Aerodrom, PTT, „Vojvodinašume” i „Srbijavode”. Najnepovoljniji odnos obaveza prema potraživanjima krajem prošle godine imali su „Putevi”. Dugovi ovog javnog preduzeća bili su 19 puta veći od potraživanja, a obaveze iz poslovanja nadmašile su kratkoročna potraživanja 25 puta.

-----------------------------------------------------------

I plate iznad proseka

U Srbiji je, ipak, još isplativije raditi u državnim kompanijama, nego u prosečnoj privatnoj ili mešovitoj firmi. Iako duguju i guše se u gubicima, sva javna preduzeća, i dalje bolje plaćaju svoje još mnogobrojno ljudstvo. Prošle godine plate su im u proseku 37,2 odsto bile jače nego u privredi. Za privrednim prosekom koji je lane iznosio 32.746 dinara, kao već godinama, zaostajali su jedino železničari sa 27.780 dinara.

Međutim, listu najboljih platiša u javnom sektoru više ne predvodi Jat. godinama najdarežljivijeg poslodavca, lane su zamenile „Vode Vojvodine” sa prosečno mesečno isplaćenih 73.620 dinara. Za oko hiljadu dinara manje – 72.513 – kući su u proseku nosili zaposleni u „Transafti”, dok je Jat trećeplasirani sa 68.878 dinara.

Plate znatno iznad proseka uživali su i prošlogodišnji gubitaši – EPS (za 53,8 odsto ) i NIS (za 76,5 odsto) dok su zaposleni u „Putevima” i „Resavici” bili za koji procenat iznad republičkog proseka.

Vesna Jeličić