Оживљавање традиције „гвозденог крста”

Ако у „сваком ордену има бар мало политике”, очигледан је удео политичке потребе у одлуци да се, први пут у историји Бундесвера, уруче медаље за испољену војничку храброст. У симболичном и у практичном смислу.

Кад је реч о симболици, која је у овом случају и највише спорна, ордени које је канцеларка Ангела Меркел недавно окачила на груди четворице војника „естетски и институционално” („Франкфуртер рудншау”) неодољиво подсећају на „гвоздени крст”, одликовање које је због издашне употребе у време нациста дискредитовано.

У томе је, у дискредитацији и омражености симбола терора и злочина, био и главни разлог што се, све до досад, смишљено и разложно, одустајало од таквог величања војничког јунаштва.

Естетски, нови орден заиста подсећа на фамозни „гвоздени крст”  – који је, иначе, као посебно војно признање уведен први пут у Пруској 1813 – с том разликом што је овај златан и с врпцом у боји националне заставе. Институционално, и овај ће се, као некада, додељивати за појединачну испољену храброст, независно од војничког стажа, положаја и чина. Бундесверу, наиме, ни до сада, нису мањкала признања, али су она, углавном, додељивана за заслуге и по истеку одређеног броја година службе у униформи. 

С милитаризацијом немачке спољне политике и јачањем војног фактора у њој – војници Бундесвера су тек последњих петнаест година кренули у свет и данас су расути широм планете, од Конга, преко Косова и Метохије до Авганистана – настали су нови изазови и искушења за припаднике немачке армије. Конзервативна канцеларка је пристала да, на инсистирање својих најближих сарадника, пре свега министра одбране Франца Јозефа Јунга, „прихвати реалност” и учини посебну част војницима који, излажући се, у разним мисијама изван земље, „животним опасностима” показују пожртвовање и „изузетну храброст”.

Министар Јунг их, најчешће одајући пошту погинулима – недавно су из Авганистана пристигла три мртвачка ковчега, чиме се број погинулих немачких војника у тој земљи попео на тридесет пет – означава као „хероје и праве патриоте”.

Тренутак који је изабран да се на војничке груди окаче прве медаље у историји Бундесвера и, прве после више од пола века, за испољену храброст  – четворица одликованих су ту храброст испољила прошлог октобра у Авганистану, помажући својим рањеним друговима после једног самоубилачког напада у којем су погинула два припадника Бундесвера – био је, очигледно, политички мотивисан: две трећине Немаца је изричито против војног ангажовања у иностранству, траже њихово повлачење, а влада не хаје за глас јавности. Министар одбране Јунг истиче, цитирајући тако свог социјалдемократског претходника Петера Штрука, да се „Немачка, и безбедност њених грађана (од терора и терориста), брани у Авганистану”, у шта је мало ко истински поверовао..