′ВАТАЊЕ′ ЧИТАЛАЦА

Мора човек у животу за нешто да се у′вати. Иначе – одува га. Збриса га к′о јаје с гроба.
А за шта да се ухвати? Недељник "Стандард" рекламира свој дневник "Сутра" следећом крилатицом: "Новине за које можете да се ухватите". Дочим је крилатица "Стандарда": "Све новине у једној". Збуњујуће. Ако су све новине у једној, шта ће онда "Сутра" обашка? Но, не треба крилатице схватати буквално. Као што ни "Ало" (како је овде већ једном писано) нису "највеће новине" (већа је "Борба") али се и даље тако рекламирају. Нема везе што нису онакве каквима се приказују. Не треба бити буквалиста.

Е, па на читавој страни "Стандарда" је поменута реклама дневника "Сутра" а на неколико других текст под насловом "Хитлеров син – Енглез!"

Не могу да поверујем. Отац Немац, а син Енглез? Може ли то? Изгледа да може чим тако, недвосмислено, пише. Наслов се не завршава знаком питања. Све је онда могуће. Нећу се чудити ако осване текст који јавља да је Краљевић Марко, на пример, био женско.

Бацих се помно на читање, кад оно... Један британски новинар је подгрејао стару причу "из прашњавих архива историје" и написао "да му је једна жена поверила породичну тајну чувану деценијама". Реченој жени је, наводно, њена тетка која је током рата радила у породилишту, поверила да је Јунита Минфорд, необична Британка плаве крви, родила Хитлерово дете. Па каже: "Беба је, верује, била мушког рода, а касније је дата на усвајање.". (Чак је и пол под сумњом.)

И остали докази су типа: "позива се на", "...по неким изворима".

Свеједно, текст је занимљив. За оне који воле штива попут оних у "Трећем оку". Или у новинама које не претендују да су озбиљне.

А овде сам се осетио превареним.

Па чак и да постоје поуздани докази да је поменута жена родила дете из везе са Адолфом Хитлером, не би се никако могло рећи да је оно Енглез. У ствари, могло би – ако би се устврдило да је Хитлер био Јеврејин. Уз одговарајућу причу – објашњење да је као дете, пошто га је рабин у синагоги због нечега понизио, одлучио да се освети свим Јеврејима, и тако даље... Може се исплести узбудљива прича.

Кад сам већ Хитлера поменуо, сетим се да се нисам могао отарасити помисли на њега после читања текстића на трећој страни у "Таблоиду", који, узгред буди речено има крилатицу "Лист против мафије".

"Текстић" је по обиму, а по садржини је крупнији. Наднаслов гласи: "Ко уређује медије и замрачује Србију", а наслов је римован: "Шути, могу те чути".

Па каже: "Данас у Србији они који су викали – шути, могу те чути, главни су уредници најтиражнијих медија. Какви уредници, такви и медији.

Дневну ′Политику′ уређује Сарајка Љиљана Смајловић. Из Сарајева је и Жељко Цвијановић Цвија, главни уредник дневника "Сутра" и недељника "Стандард". Ђоко Кесић, главни уредник "Преса", је из Гламоча, Антоније Ковачевић, глодур дневне "Газете", из Мостара. Ђуро Билбија, главни уредник "Курира" и "Гласа јавности", такође је из Босне. На челу "Блица" је Херцеговац Веселин Симоновић.

Дневни лист "Правда" уређује Предраг Поповић, рођен у Осијеку, а "Вечерње новости" Манојло Вукотић, који је рођен на Цетињу. Главни уредник недељника НИН Слободан Рељић дошао је из Теслића!

Први човек Јавне куће Радио-телевизије Србије Александар Тијанић рођен је у Подујеву (вароши, за сада иза "Зоне копнене одговорности").

У Србији су, њиховим постављењем, медијима зачепљена уста."

Е па ово је нешто ново. Тога се ни Хитлер није сетио. (Можда би се и сетио да је имао времена.)

Није довољно да је нација неподобна. Може нација бити одговарајућа, али – где си рођен (а)?

Ако нисам рођен у Србији не могу бити главни уредник српских новина.

Ова порука надилази Хићу (како Хитлера на једном месту ословљава песникиња, нобеловка Шимборска), али у листу који се исказује као борац против мафије, ваља водити рачуна да се та борба не упрља примитивизмом.

Последњи број "Таблоида" казује да прославља три године постојања. Главни уредник у уводнику наводи успехе овог двонедељника, оно што је неспорно. И каже "У мраку који се надвио над Србијом, ми смо били рударска лампа".

Занимљиво је колико се рудари помињу или користе ових дана. У председничкој кампањи први потез кандидата Радикалне странке био је да уђе у рудник у Бору и тамо се искаже. У последњем АС-у двоструки светски шампион у Формули 1, Алфонсо, сликао се у рударској опреми. Па шта?

У истом листу објављена је слика Бориса Тадића, председника Србије, са шајкачом. На глави. Не у руци.

Необично изгледа Томислав са шлемом и Борис са шајкачом. Није природно.