Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индија постаје и поморска сила

Индија постаје и поморска сила
Амбициозни планови: вицеадмирал индијске морнарнице Ј. С. Беди (Фото Бета)

Тек што је Индија поринула у море своју прву нуклеарну подморницу, са југа Азије стиже вест да најмногољуднија демократија на свету планира да у наредних десет година своју морнарицу обогати са још 125 ултрамодерних ратних бродова и подморница. Планови Њу Делхија, сматрају аналитичари, резултат су жеље да се у тој области сустигне Пекинг, будући да Кина има три пута више ратних бродова и пет пута бројније морнаричко особље од Индије.

Заостајање за Кинезима брине индијске званичнике јер луке суседног Пакистана и Шри Ланке све чешће дозвољавају сидрење кинеских ратних бродова, дајући им већу контролу над Индијским океаном и Арапским морем.

Међутим, како преноси „Фајненшел тајмс”, капетан Алок Батнагер, директор поморских планова при индијском Министарству одбране, каже да је „стратешка потреба” Индије да развије сопствене капацитете борбене морнарице како би избегла „да у кризној ситуацији буде талац других земаља”. Говорећи на скупу посвећеном морнаричким капацитетима, капетан Батнагер је истакао да је у домаћим бродоградилиштима у току израда 32 ратна брода и подморнице, а да се планира израда још 75 бродова, укључујући носаче авиона, разараче, фрегате и комбинована пловила.

Он је и отворено рекао да међу индијске поморске циљеве спада и давање одговора на кинеске планове о агресивној модернизацији, али и да су циљеви и енергетска безбедност, заштита морских путева и борба са исламским фундаментализмом.

„Кина увелико развија своју морнарицу. Њени циљеви у Индијском океану су поприлично јасни”, рекао је капетан Бхатнагер, док је адмирал Суреш Мехта, командант морнарице, додао да ће Индија годишње трошити 200 милијарди рупија (четири милијарде америчких долара) на нове поморске капацитете.

Адмирал Мехта је истакао и да потреба за развојем домаће одбрамбене индустрије подразумева и жељу да Индија постане извозник ове технологије на Блиски исток и земље југоисточне Азије. Он се заложио и за развој услова који ће охрабрити међународне компаније наменске индустрије да отворе своју производњу у локалним индијским бродоградилиштима у којима су мали трошкови производње.

Иако Индија спада у земље са најбрже растућом морнарицом, која са садашњих 124 пловила представља пету највећу на свету, жељи званичног Њу Делхија да убрза овај процес доприноси и недавна вест из пакистанских медија да је Пекинг испоручио Исламабаду четири нове поморске фрегате. Ипак, Пакистан још нема нуклеарну подморницу, за разлику од Индија, која је поринула „Арихант”, који је само део плана изградње пет подморница, вредног 2,9 милијарди долара.

Н. Радичевић

--------------------------------------------------------------

Руси губе послове

Премда је прва индијска нуклеарна подморница израђена према руском пројекту, руски војни експерти процењују да ће Русија изгубити Индију као другог највећег купца руског оружја и војне опреме. Руске интернет новине „Правда онлајн” објављују да процене аналитичара да је недавно потписани споразум САД и Индије, приликом посете америчке државне секретарке Хилари Клинтон Њу Делхију, склопљен и због тога што је Индија незадовољна тиме што је Русија често кршила услове уговора које је имала са њом. Њу Делхи је био веома љут када је Москва одложила модернизацију носача авиона „Адмирал Горшков”, као што је пре тога то исто учинила са испоруком ратних бродова и подморница. Уочи посете Клинтонове, избио је нови скандал када је утврђено да је Русија продала Индији неисправне ракете ваздух-ваздух. Према оцени руских експерата, Индија ће наставити да купује руске тенкове, али ће Москва у продаји осталих производа наменске индустрије Индији добити жестоку конкуренцију у америчким произвођачима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.