У суд пристојно обучен, у пошту разголићен

Без деколтираних блуза и дубоких шлицева на сукњама, без обнажених ногу и папуча за плажу, без непримерених модних детаља и мајица на бретеле, кратких панталона, али и без галаме, псовања и стања „измењене свести”… Све су то директиве којих суграђани, хтели-не хтели, морају да се придржавају ако имају у плану да обаве приватне послове у појединим београдским јавним установама. Већина институција и предузећа у престоници нема званични правилник о начину одевања и понашања, али у појединим установама ред, ипак, постоји. На списку оних који су по том питању, чини се, неумољиви чак и кад је дан паклено врео, налазе се Палата правде, „Инфостан”, Народна банка Србије, Скупштина града…

У иностранству, међутим, оваква правила не важе баш увек. На пример, у канадским домовима здравља, општинама или банкама грађани улазе без претходне провере како су обучени. У већини ресторана, поготово откако траје рецесија, у овој северноамеричкој земљи могуће је обедовати и у гардероби која није сасвим прикладна. Иста правила важе и на другом крају планете – у Аустралији, где по цео дан грађани шетају разголићени по тржним центрима, општинама или на факултетима.

За домаће општинске шалтере, домове здравља, пореске управе, банке, факултете или цркве ипак важе мало другачија, додуше неписана правила којих житељи практично не морају да се придржавају.

Судови у Савској улици стриктно се „држе” прописа. Правилником о кућном реду у Палати правде који је донет 2004. године дефинисано је понашање и облачење странака. Особама неприкладно одевеним, лицима у алкохолисаном или стању „измењене свести” онемогућено је да закораче у палату. Правосудна стража има одрешене руке у том смислу, тако да грађани који не задовољавају ове критеријуме бивају враћени са улаза здања.

И до шалтера јавног предузећа „Инфостан” тешко је допрети ако грађанин, рецимо, носи кратке панталоне, мајицу без рукава, а на ногама папуче за плажу. Забрањени су галама и пушење, а свако ко не поштује ова правила која су истакнута на улазу у предузеће неће моћи да заврши планирани посао, упозоравају надлежни. Упутством о унутрашњем реду и у зградама Градске управе прописано је да деци до 14 година, без пратиоца, као и непристојно одевеним особама није дозвољен улазак у зграду Скупштине града. Прописи се знају и у просторијама Народне банке Србије. По Правилнику о унутрашњем реду у објектима ове установе, који је донет у марту прошле године, запослени и странке дужни су да буду „уредно и прикладно одевени”.

Изненађујући је, међутим, податак да ни у једној поштанској јединици, којих у престоници има више од две стотине, није истакнут правилник о понашању и одевању грађана. Званични кодекс уопште не постоји, сем када је реч о трудницама и особама са малом децом којима је осигурана предност приликом чекања у реду. У зграду било које поште ипак можете да уђете у мајици на бретеле, чак и са пешкиром око врата, ако треба и у папучама – нико неће ни обратити пажњу.Службенице кажу да суграђанима замерају то што пред шалтерима разговарају мобилним телефонима.

Ни општинским ходницима није могуће ходати у јапанкама, минисукњама, шортсевима, атлет мајицама… Са улазних врата „севају” упозорења и забране. Мада је кодекс одевања само незванично на снази, на улазу у општинске центре видно су истакнути натписи да неприкладно одевање није дозвољено, као ни уношење оружја. Како каже Милан Бојовић, начелник општинске управе Вождовца, кућни ред постоји мада званични документ није усвојен.

– Уколико неко ко није прикладно обучен инсистира да уђе у зграду, преостаје нам једино да га обавестимо да то не би требало да уради. Грађанима нико, ипак, не може да забрани улазак – објашњава Милан Бојовић. Чувари реда и мира у општинском здању откривају да на сваке две седмице искрсне проблем са особама које су неприкладно обучене или се непристојно понашају. Овлашћења да странкама забране улазак екипе обезбеђења ипак немају.

У пословне објекте „Електродистрибуције Београд” нико од непримерено обучених грађана не може да уђе, док је на шалтерима ове куће ситуација обрнута. Слика је сасвим другачија у експозитурама страних банака где су клијенти у обавези да скину капе и наочаре за сунце, док рецимо у Комерцијалној није установљен кодекс облачења за грађанство.

И порески обвезници који се непристојно понашају или су неадекватно обучени док бораве у просторијама Пореске управе Србије могу једино да буду опоменути од стране службе обезбеђење. Према речима Зорана Васића, помоћника директора Пореске управе Србије, највећи број шалтера Пореске управе смештен је у просторијама локалних самоуправа.

– Понашање и одевање обвезника регулишу екипе општинског обезбеђење, јер у нашим редовима не постоје радници за такве ситуације. У случају да се корисници наших услуга понашају недолично или су неприкладно обучени, службеници су у обавези да изнађу решење јер је за свађу ипак потребно двоје – објашњава Васић.

Правила облачења, која већина верника поштује, постоје и кад особа иде у цркву. Неписана правила гласе: у цркву се долази пристојно обучен, мушкарци улазе без капе на глави, у дугим панталонама и са дугачким рукавима, а жене у сукњама пристојне дужине, без шминке и покривених руку.

– Свештена лица имају право да опомену вернике ако се недолично понашају или су одевени како не би требало унутар божјег храма – напомиње протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, некадашњи професор Богословског факултета.

У поређењу са нашим високошколским установама атмосфера на универзитетима у неким деловима света доста је опуштенија. На готово свим канадским универзитетима и колеџима студенти могу чак и у пиџамама и тренеркама да полажу испите. Поједини професори Београдског универзитета, и поред тога што званични правилник о облачењу није усвојен, враћају са испита академце ако нису пристојно обучени. У Канади такође раде и клубови где је по кодексу који прописује облачење надлежнима допуштено да на основу сопствене процене муштерије одлуче кога ће да пусте, а кога не. Менаџери приватних и такозваних супер тренди клубова и ресторана умеју да буду и превише строги. Особе у патикама и фармерицама немају „пролаз”, а недолично обученим гостима могу да забране улазак поготово ако је место популарно међу младима. Ова правила мање се односе на припаднице нежнијег пола.