Коме смета успех

Врање – Управа Удружења књижевника Србије доделила је ових дана Књижевној заједници „Борислав Станковић” из Врања Велику медаљу УКС-а поводом 20 година рада. Награда је додељена за посебан допринос манифестацији „Борина недеља” која се сваке године одржава у Врању од 23. до 29. марта, и афирмацији дела овог класика српске књижевности. То је само још једно у низу признања којима је заједница награђена за досадашњи рад: ту су и плакете „Бранко Миљковић”, „Димитрије Адамовић”, „Жак Конфино”, награде „Иво Андрић”, „Печат вароши Сремскокарловачке”... Поводом две деценије рада и најновије награде разговарамо са Мирославом Цером Михаиловићем, књижевником и главним и одговорним уредником Књижевне заједнице „Борисав Станковић”.

Захваљујући, пре свега, Књижевној заједници „Борисав Станковић”, Врање заузима значајно место на културној мапи Србије. Познато је и ван њених граница.

За две деценије колико постоји,у организацији Књижевне заједнице одржано је више од три стотине књижевних програма и трибина на којима су учествовала најзначајнија имена домаће (и не само домаће) књижевне, научне и уметничке сцене, а објавила је и шездесетак књига домаћих и страних аутора савремене и класичне књижевности. Њеним оснивањем први пут је институционализована и програмски јасно профилисана традиционална „Борина недеља”, која се данас сврстава у сам врх најзначајнијих културних манифестација у земљи.

Дали сте Врању културни „имиџ”!

Чланови Књижевне заједнице значајна су имена српске књижевности, укључујући и све добитнике Награде „Борисав Станковић”, који спадају у ред почасних чланова. Са таквим чланством, таквим репрезентативним тимом сарадника, није могло нити је смело да буде икаквих импровизација. Сви програми морали су да задовољавају највише естетске стандарде. На „Бориној недељи” зачете су многе теме које српску књижевну јавност нису оставиле равнодушном. Споменимо неке: Куда иде српска проза, Српска кратка прича, Дијалекти и српска књижевност, Књижевност и нација, Ратни роман некад и сад...

Гости вам нису били само домаћи књижевници…

Идентичан, одговоран однос огледао се, и огледа и данас и у учешћу најистакнутијих драмских, ликовних и музичких уметника. Промовисане су, уз учешће најистакнутијих представника, и националне књижевности свих земаља бивше Југославије, а своје стваралаштво представили су и многи инострани писци.

Можете се похвалити и издаваштвом.

Кад се ради о објављивању књига, у својим најзначајнијим библиотекама, Заједница објављује књиге како савремених аутора тако и класика домаће и светске књижевности. Као пример наводим, управо изишлу из штампе, књигу песама „Српски говорећи” савременог румунског критичара и песника Развана Вонкуа, професора Универзитета у Букурешту, затим роман „Човек човеку” Милована Данојлића, књигу прича „Двадесети обешењак” Младена Маркова, „Француске белешке” Николаја Тимченка...   

Може ли више?!

Можда се могло урадити и више, али, истини за вољу, никада није постојала искрена воља локалне заједнице да се овој институцији омогући да кадровски попуни предвиђена радна места. Само два стално запослена раде све: од уредничких послова, до послова помоћног радника! У таквим условима, праћени хроничном беспарицом, тешко да смо могли више учинити. Али урадило се довољно да се данас не морамо баш стидети. Напротив! И у таквим околностима постигли смо да наши програми, поготово „Борина недеља” са Наградом „Борисав Станковић”, укључујући и издаваштво, заиста постану културни бренд града.

Позив који сте добили за учешће на Шестом међународном сајму књига у Грчкој, као и за гостовање „Борине недеље” ван граница Србије, укључујући и више европских земаља, међутим, улива наду и отвара ново поглавље?

Импонује нам да ће на Шестом међународном сајму књига у Солуну бити и наших издања. То јесте потврда да оно што се до сада радило није било узалуд, али и обавеза да се истраје у високо професионалном односу према овом послу. Наше књиге могле су се пре неколико година видети и на сајму у Франкфурту, тако да ово за нас не представља неко изненађење. То што до сада нисмо правили компромисе и што се инсистирало да највиши естетски ниво буде једини критеријум, било да је реч о издаваштву било у организовању књижевних манифестација и трибина, показало се да је једино могућ и исправан пут.

Имате богате планове за будућност па, ипак, као да некоме смета ваш успех?

Заједница у овој години јубилеја треба да започне са капиталним пројектом, објављивањем сабраних дела Борисава Станковића у новој редакцији. Али на ову институцију кренула је дуго припремана оркестрирана хајка, са више но очигледним покушајем њеног затирања и класичне ликвидације. Мотиви су више него јасни: очито да смо претерали! Смета, наравно, све што се не уклапа у паланачке стандарде, рачунице и амбиције појединаца који своје личне интересе, заклоњени страначким амрелом, приказују лажно, као јавне. Крајње малициозним подметањима и клеветама, типичним малограђанским оружјем, акцијом је поред Књижевне заједнице обухваћена и Школа анимираног филма, јединствена у Србији и позната у свету. Јасно је да коначни циљ треба да буде деконструкција и демонтажа свега темељног и вредног. Згодно би било када би се некако могао отети и радни простор Заједнице, смештене у Прибојчића кући која, са музеј-кућом Боре Станковића и кућом оца Јустина Поповића, чини јединствени духовни простор, духовно језгро града. И, то би, ваљда, ваљало претворити у некакав циркус или слично царство забаве и разоноде.