Kome smeta uspeh

Vranje – Uprava Udruženja književnika Srbije dodelila je ovih dana Književnoj zajednici „Borislav Stanković” iz Vranja Veliku medalju UKS-a povodom 20 godina rada. Nagrada je dodeljena za poseban doprinos manifestaciji „Borina nedelja” koja se svake godine održava u Vranju od 23. do 29. marta, i afirmaciji dela ovog klasika srpske književnosti. To je samo još jedno u nizu priznanja kojima je zajednica nagrađena za dosadašnji rad: tu su i plakete „Branko Miljković”, „Dimitrije Adamović”, „Žak Konfino”, nagrade „Ivo Andrić”, „Pečat varoši Sremskokarlovačke”... Povodom dve decenije rada i najnovije nagrade razgovaramo sa Miroslavom Cerom Mihailovićem, književnikom i glavnim i odgovornim urednikom Književne zajednice „Borisav Stanković”.

Zahvaljujući, pre svega, Književnoj zajednici „Borisav Stanković”, Vranje zauzima značajno mesto na kulturnoj mapi Srbije. Poznato je i van njenih granica.

Za dve decenije koliko postoji,u organizaciji Književne zajednice održano je više od tri stotine književnih programa i tribina na kojima su učestvovala najznačajnija imena domaće (i ne samo domaće) književne, naučne i umetničke scene, a objavila je i šezdesetak knjiga domaćih i stranih autora savremene i klasične književnosti. Njenim osnivanjem prvi put je institucionalizovana i programski jasno profilisana tradicionalna „Borina nedelja”, koja se danas svrstava u sam vrh najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji.

Dali ste Vranju kulturni „imidž”!

Članovi Književne zajednice značajna su imena srpske književnosti, uključujući i sve dobitnike Nagrade „Borisav Stanković”, koji spadaju u red počasnih članova. Sa takvim članstvom, takvim reprezentativnim timom saradnika, nije moglo niti je smelo da bude ikakvih improvizacija. Svi programi morali su da zadovoljavaju najviše estetske standarde. Na „Borinoj nedelji” začete su mnoge teme koje srpsku književnu javnost nisu ostavile ravnodušnom. Spomenimo neke: Kuda ide srpska proza, Srpska kratka priča, Dijalekti i srpska književnost, Književnost i nacija, Ratni roman nekad i sad...

Gosti vam nisu bili samo domaći književnici…

Identičan, odgovoran odnos ogledao se, i ogleda i danas i u učešću najistaknutijih dramskih, likovnih i muzičkih umetnika. Promovisane su, uz učešće najistaknutijih predstavnika, i nacionalne književnosti svih zemalja bivše Jugoslavije, a svoje stvaralaštvo predstavili su i mnogi inostrani pisci.

Možete se pohvaliti i izdavaštvom.

Kad se radi o objavljivanju knjiga, u svojim najznačajnijim bibliotekama, Zajednica objavljuje knjige kako savremenih autora tako i klasika domaće i svetske književnosti. Kao primer navodim, upravo izišlu iz štampe, knjigu pesama „Srpski govoreći” savremenog rumunskog kritičara i pesnika Razvana Vonkua, profesora Univerziteta u Bukureštu, zatim roman „Čovek čoveku” Milovana Danojlića, knjigu priča „Dvadeseti obešenjak” Mladena Markova, „Francuske beleške” Nikolaja Timčenka...   

Može li više?!

Možda se moglo uraditi i više, ali, istini za volju, nikada nije postojala iskrena volja lokalne zajednice da se ovoj instituciji omogući da kadrovski popuni predviđena radna mesta. Samo dva stalno zaposlena rade sve: od uredničkih poslova, do poslova pomoćnog radnika! U takvim uslovima, praćeni hroničnom besparicom, teško da smo mogli više učiniti. Ali uradilo se dovoljno da se danas ne moramo baš stideti. Naprotiv! I u takvim okolnostima postigli smo da naši programi, pogotovo „Borina nedelja” sa Nagradom „Borisav Stanković”, uključujući i izdavaštvo, zaista postanu kulturni brend grada.

Poziv koji ste dobili za učešće na Šestom međunarodnom sajmu knjiga u Grčkoj, kao i za gostovanje „Borine nedelje” van granica Srbije, uključujući i više evropskih zemalja, međutim, uliva nadu i otvara novo poglavlje?

Imponuje nam da će na Šestom međunarodnom sajmu knjiga u Solunu biti i naših izdanja. To jeste potvrda da ono što se do sada radilo nije bilo uzalud, ali i obaveza da se istraje u visoko profesionalnom odnosu prema ovom poslu. Naše knjige mogle su se pre nekoliko godina videti i na sajmu u Frankfurtu, tako da ovo za nas ne predstavlja neko iznenađenje. To što do sada nismo pravili kompromise i što se insistiralo da najviši estetski nivo bude jedini kriterijum, bilo da je reč o izdavaštvu bilo u organizovanju književnih manifestacija i tribina, pokazalo se da je jedino moguć i ispravan put.

Imate bogate planove za budućnost pa, ipak, kao da nekome smeta vaš uspeh?

Zajednica u ovoj godini jubileja treba da započne sa kapitalnim projektom, objavljivanjem sabranih dela Borisava Stankovića u novoj redakciji. Ali na ovu instituciju krenula je dugo pripremana orkestrirana hajka, sa više no očiglednim pokušajem njenog zatiranja i klasične likvidacije. Motivi su više nego jasni: očito da smo preterali! Smeta, naravno, sve što se ne uklapa u palanačke standarde, računice i ambicije pojedinaca koji svoje lične interese, zaklonjeni stranačkim amrelom, prikazuju lažno, kao javne. Krajnje malicioznim podmetanjima i klevetama, tipičnim malograđanskim oružjem, akcijom je pored Književne zajednice obuhvaćena i Škola animiranog filma, jedinstvena u Srbiji i poznata u svetu. Jasno je da konačni cilj treba da bude dekonstrukcija i demontaža svega temeljnog i vrednog. Zgodno bi bilo kada bi se nekako mogao oteti i radni prostor Zajednice, smeštene u Pribojčića kući koja, sa muzej-kućom Bore Stankovića i kućom oca Justina Popovića, čini jedinstveni duhovni prostor, duhovno jezgro grada. I, to bi, valjda, valjalo pretvoriti u nekakav cirkus ili slično carstvo zabave i razonode.