Неутралност

Да ли Србија жели да буде "сива зона" између Москве и Вашингтона на Балкану, попут некадашње Југославије? Јер, Резолуција Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије у тачки шест каже да је Народна скупштина донела одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би била донета коначна одлука о том питању. То је, заправо, и најконкретнији део Резолуције, која ће уз тачку пет, која говори о модалитетима евентуалне мисије ЕУ на Космету и ставове тачке седам под "б" и под "ђ", изазвати и највећу пажњу страних посматрача. Наравно, под условом да скупштина данас на расправи о Космету не промени нешто од свега тога, што је мало могуће, јер су овом резолуцијом задовољени захтеви свих заинтересованих.

За народњачку коалицију предвођену ДСС-ом, али и за СРС и СПС војна неутралност Србије у односу на НАТО и војну структуру ЕУ, јер других војних савеза и нема у Европи, представља манифестацију отпора према намерама САД и ЕУ да и без одлуке УН признају независност Космета. Странкама као што су ДС и Г17 плус, војна неутралност Србије за сада уопште и не смета, јер и статусно међународно признате неутралне државе, попут Аустрије, Шведске, Финске и Швајцарске, чланице су процеса Партнерство за мир, имају своје мировне војне снаге у разним мисијама широм света и уско сарађују са НАТО-ом. Уосталом, последњих месеци, да ли због избора или не, тек ДС и Г17 плус мало спомињу улазак Србије у НАТО.

Неутралност је политичко-правни статус државе која није у рату ни са једном зараћеном страном, што значи да претпоставља постојање међународног оружаног сукоба. Статус стално неутралне државе, односно неутрализоване државе стиче се, дакле, на основу међународног уговора, што значи да би одлука Народне скупштине о неутралности Србије била више декларативно-политичког карактера, заправо нека врста последњег апела Западу да не подржава сецесију Космета.

Ипак, проглашена војна неутралност Србије највише ће задати проблема Министарству одбране Србије, чији ће сваки корак у сарадњи са НАТО-ом и САД сада бити подвргнут детаљној анализи свих "заинтерсованих". Наравно да ће у Министарству одбране настојати да прикупе све примере из праксе армијске сарадње Аустрије, Финске, Шведске и Швајцарске са НАТО и САД, али је проблем што све те неутралне државе немају проблем Космета којег НАТО и САД желе да реше на штету Србије.

Смисао и задатак безбедносних интеграција јесте безбедност држава чланица. Како онда третирати америчке војне снаге које би пожелеле да користе друмовe Србије, на основу раније потписаних билатералних уговора о војној сарадњи, дакле, како гледати на те јединице на њиховом путу ка независном Космету преко уже Србије? Како спојити евентуални губитак Космета, што подржавају НАТО и ЕУ, са чланством Србије у НАТО-у?

То није питање за политичаре, већ за алхемичаре.