Најчувеније село на свету

На сцену 49. Драгачевског сабора трубача у Гучи (од 5. до 8. августа) први су, по обичају, изашли крчмари

Гуча – По баштама у Гучи, међу георгинама и шебојем, дозрева парадајз и мештанима се ова врела субота згодно наместила да прекрече собе или испуцалу фасаду, како би у приновљеном руху дочекали седмицу која долази. На реду је 49. Драгачевски сабор трубача (од 5. до 8. августа) који ће њихово насеље још једном учинити најчувенијим селом на свету.

– Сабор је највећи трубачки фестивал, трећи фестивал етномузике и један од 15 врхунских фестивала у свету уопште – каже Слободан Јоловић, председник Саборског одбора и општине Лучани.

До те се тачке, ево, путовало скоро полувековном стазом и домаћини су наумили да следећи, 50. сабор, претворе у трубачки мундијал. Већ наредне среде, 5. августа, кад званично почиње 49. сабор, објавиће време одржавање оне тамо, јубиларне трубачке смотре, двоумећи се између два термина: од 3. до 13, или од 13. до 23. августа 2010. године.

– На том сабору организоваћемо такмичење за прву трубу света, са 15 оркестара из 15 држава. Србију ће представљати победник овог сабора – наводи Јоловић.

То ће, нема разговора, још занимљивијим учинити овогодишње надметање трубача на позорници крај Белице где ће 8. августа по подне звуке одмерити шеснаест најбољих трубачких капела у Србији. Пре њих, међутим, на сцену овогодишњег сабора први су, по обичају, изашли играчи из другог плана. Дакле, крчмари. Јуче су, јутром, с камиона истоварали арњеве и монтажне скеле градећи шатре, које је новинар лондонског „Гардијана”, Герт Картрајт, у једној репортажи из Гуче врло отмено назвао – инстант ресторанима.

– У том смислу ја сам првоборац, ово ми је 41. сабор на коме ће држати шатру – приповеда за „Политику” Велизар Радуловић Рус (54), крчмар из Чачка.

Срели смо се у средишту Гуче и пре него што продужи, како би опослио штогод, прича нам о старим данима:

– Покојни отац Велисав није држао шатру само на првом сабору, касније је био редован. Ја настављам традицију Радуловића на саборима.

Присећа се да је под својом шатром у Гучи још 1991. године угостио принцезу Јелисавету Карађорђевић, што му се урезало за читав живот („Прихватила се кајмака, погаче и слатког купуса, као да је било јуче”), али још не зна шта ће сутра, какве цене да одреди за сабор који долази.

– Видећу од других крчмара, како буду они тако и ја. Укиселио сам тону и по купуса, припремио 50 јагњади и 30 прасића.

Купус је, каже, плаћао 8 динара, јунеће место је 480, сува ребра и сланина по 380, жива мера прасади 200 док су јагњад, занимљиво, јефтинија (180 динара). Видећемо колико ће то коштати на саборској трпези.

Најпознатији гучки кафеџија, Предраг Броћић Дачо (74), јуче бејаше отишао послом па смо, за јутарњом кафом на тераси, затекли његовог зета Дарка Мудринића (52). Хвали Гучу, али живи у Београду, дошао је на испомоћ око сабора, и већ зна ко ће да буду становници врхунских соба и апартмана на спрату кафане „Код Дача” у Гучи.

– Јуче је из Атине звао Жељко Обрадовић и потврдио долазак са својим гостима. Он је све собе резервисао још у децембру, у њима је био и на прошлом сабору – рече нам Мудринић.

Први кошаркашки тренер Европе и данас најпознатији Чачанин у свету, лане је из Грчке у Гучу повео и двојицу пријатеља, адвоката, а сад ће и они повести неке своје знанце подно Акропоља. Апартман има и џакузи, клима и Интернет се подразумевају, а ноћење с доручком кошта од 4.000 до 6.000 динара по човеку. Значи, исто као лане.

– И остале цене у кафани биће као на прошлогодишњем сабору – додаје Мудринић.

Подсетник каже да је у ово доба 2008. године под шатрама килограм прасетине коштао 800, јагњетине 1.200, ћаса свадбарског купуса 250, пиво и сок по 150, литар вина 750 динара. Али, цене су овде променљива категорија, често им се догоди да не преживе ни један дан, ни прву ноћ.

Гучани се, последњих лета, све лакше одлучују да издају собе у саборске дане, откривши да је то лековито за кућну касу. У средишту Гуче преноћиште у двокреветној соби, каквих је већина, кошта 25 евра по госту и многе су већ резервисане. За млађи свет и тањи џеп биће добар и камп у дворишту основне школе у Гучи или конак код неког сељака у близини. Може да буде мало даље но јевтиније неколико евра, а не губи се много на реномеу јер је у Гуча пола село пола варошица. Последњи попис становништва, с почетка овог века, вели да је у варошици Гуча било 2.022, а у селу истог назива следећих 2.010 житеља.

Домаћини, додуше „одокативно”, за овај саборе предсказују посету од око пола милиона душа, међу њима и 30.000 страних држављана, што ће још једном посведочити о привлачности и мајсторству српских трубача. Странци ће, успут, моћи да виде још коју тачку драгачевског крајолика јер је управо њима намењен аутобус на курблу, стар тачно седам деценија. Обрео се јуче крај Споменика трубачу у Гучи, са шармантном посадом: власник и возач је Бранко Драгојевић (72), из Мислођина код Обреновца, а Рада и Маја вредно обављају улоге „водитељки кроз Драгачево”.

Надахнути возач овог чуда технике глумио је ономад, са својом „прагом”, у филму и ТВ серији „Рањени орао” и украшену скаламерију покреће на курблу. Тврди да је од Београда до Гуче (165 километара) стигао за пет сати и позива се на две речене сведокиње.

– Аутобус из 1939. године још има први мотор који троши 30 литара бензина, прима 20 путника, а у возача немојте сумњати. Недавно су ми дозволу продужили за још три године – каже Драгојевић за „Политику”.

Курблаш ће за време овог сабора опслуживати госте агенције „Гуча тревел”. Или, по нашки, ал’ замало: „Гуча транс”.

Г. Оташевић