Трка која нема крај

Иако се у Окружном суду у Београду током читаве године ради пуним капацитетом, уз максимално ангажовање и судија и осталих запослених то се, нажалост, не одражава на резултате рада. Макар, како наводи Ивана Рамић, портпарол овог суда, не у жељеном обиму. Један од разлога, према њеним речима, јесте и стални пораст броја предмета.

Упоређивањем годишњих статистичких извештаја суда за последњих неколико година, уочава се да је број предмета у сталном порасту. Примера ради, у 2005. години у овом суду у раду је било укупно 50.655 предмета, док се у протеклој години овај број попео на чак 66.100.

Окружни суд у Београду највећи је у Србији, а један је и од највећих на Балкану. У њему ради више од 700 запослених, од којих су 132 судије. Својом надлежношћу, Окружни суд у Београду покрива територију на којој живи више од две милиона становника, а поступа и као виши, односно другостепени суд, у односу на девет општинских судова.

Овај суд није највећи само по територији коју покрива својом надлежношћу и броју становника који је насељава, већ и броју предмета у којима поступају судије овог суда. Од укупног броја судских предмета у окружним судовима широм Србије (укупно их је 25) више од трећине је у овом суду. У Окружном суду у Београду формирано је 14 судских одељења од којих се 12 налази у згради Палате правде. Два одељења овог суда, Посебно одељење за организовани криминал и Веће за ратне злочине, смештена су у згради у Устаничкој улици.

– Чињеница је да је у Окружном суду у Београду решен већи број предмета него раније и да тренд повећаног броја решених предмета уназад неколико година расте. Али, истовремено расте и прилив нових предмета, као и број нерешених предмета, што указује на потребу да нешто мора да се промени. Верујем да реформа правосуђа која је отпочела јесте право решење за овај проблем – наводи Синиша Важић, председник Окружног суда у Београду.

Стални пораст броја предмета, како на нивоу целог суда, запажа се и у сваком одељењу понаособ. У некима ситуација, према речима Рамићеве, постаје драматична. Тако је, на пример, у првостепеном кривичном одељењу овог суда број предмета у фази главног претреса са 4.013 колико их је било у 2005. години, три године касније порастао на 4.509.

– На први поглед може да изгледа да 500 предмета и не представља неки проблем, али ако се има у виду да је Окружни суд надлежан за најтежа кривична дела за која је запрећена казна затвора више од десет година и да у сваком од ових предмета, најчешће, има и по неколико оптужених који често одговарају и за више кривичних дела, слободно се може рећи да пораст броја предмета није наиван. Слична ситуација је и у осталим одељењима суда. У другостепеном грађанском одељењу, број предмета у раду се са 20.394 у 2005. години попео на 26.953 у 2008. години. То је чак 6.500 предмета више. У другостепеном одељењу за радне спорове број предмета је дуплиран: са 5.200 у 2005. години попео се на 10.584 у 2008. години – објашњава Рамићева.

Статистички извештаји су, наводи наша саговорница, свеобухватни и не прате само број предмета у раду, већ и друге параметре попут броја примљених нових предмета током године, али и оних решених. Статистика се води за сваког судију појединачно, на нивоу судског одељења и целог суда. На основу тих података, Окружни суд је 2005. године решио 38.315 предмета,а у 2008. години – 42.951. Другостепено одељење за радне спорове је удвостручило број решених предмета, па је тај број са 3.557 у 2005. години „скочио” на 6.462 у прошлој години. Управо ови подаци, наглашава Рамићева, указују на горући проблем: да све више предмета „улази” у суд, да судије све више раде и решавају предмете, али крајњи резултат није задовољавајући.

– И у овој години се уочава исти тренд. У суду су у првих шест месеци ове године у раду била 54.243 предмета, а решено је 27.557, односно 37,33 предмета по судији што је знатно изнад оријентационих мерила за оцену успешности судије – каже Рамићева.

Мирослава Дерикоњић