Trka koja nema kraj

Iako se u Okružnom sudu u Beogradu tokom čitave godine radi punim kapacitetom, uz maksimalno angažovanje i sudija i ostalih zaposlenih to se, nažalost, ne odražava na rezultate rada. Makar, kako navodi Ivana Ramić, portparol ovog suda, ne u željenom obimu. Jedan od razloga, prema njenim rečima, jeste i stalni porast broja predmeta.

Upoređivanjem godišnjih statističkih izveštaja suda za poslednjih nekoliko godina, uočava se da je broj predmeta u stalnom porastu. Primera radi, u 2005. godini u ovom sudu u radu je bilo ukupno 50.655 predmeta, dok se u protekloj godini ovaj broj popeo na čak 66.100.

Okružni sud u Beogradu najveći je u Srbiji, a jedan je i od najvećih na Balkanu. U njemu radi više od 700 zaposlenih, od kojih su 132 sudije. Svojom nadležnošću, Okružni sud u Beogradu pokriva teritoriju na kojoj živi više od dve miliona stanovnika, a postupa i kao viši, odnosno drugostepeni sud, u odnosu na devet opštinskih sudova.

Ovaj sud nije najveći samo po teritoriji koju pokriva svojom nadležnošću i broju stanovnika koji je naseljava, već i broju predmeta u kojima postupaju sudije ovog suda. Od ukupnog broja sudskih predmeta u okružnim sudovima širom Srbije (ukupno ih je 25) više od trećine je u ovom sudu. U Okružnom sudu u Beogradu formirano je 14 sudskih odeljenja od kojih se 12 nalazi u zgradi Palate pravde. Dva odeljenja ovog suda, Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Veće za ratne zločine, smeštena su u zgradi u Ustaničkoj ulici.

– Činjenica je da je u Okružnom sudu u Beogradu rešen veći broj predmeta nego ranije i da trend povećanog broja rešenih predmeta unazad nekoliko godina raste. Ali, istovremeno raste i priliv novih predmeta, kao i broj nerešenih predmeta, što ukazuje na potrebu da nešto mora da se promeni. Verujem da reforma pravosuđa koja je otpočela jeste pravo rešenje za ovaj problem – navodi Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu.

Stalni porast broja predmeta, kako na nivou celog suda, zapaža se i u svakom odeljenju ponaosob. U nekima situacija, prema rečima Ramićeve, postaje dramatična. Tako je, na primer, u prvostepenom krivičnom odeljenju ovog suda broj predmeta u fazi glavnog pretresa sa 4.013 koliko ih je bilo u 2005. godini, tri godine kasnije porastao na 4.509.

– Na prvi pogled može da izgleda da 500 predmeta i ne predstavlja neki problem, ali ako se ima u vidu da je Okružni sud nadležan za najteža krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora više od deset godina i da u svakom od ovih predmeta, najčešće, ima i po nekoliko optuženih koji često odgovaraju i za više krivičnih dela, slobodno se može reći da porast broja predmeta nije naivan. Slična situacija je i u ostalim odeljenjima suda. U drugostepenom građanskom odeljenju, broj predmeta u radu se sa 20.394 u 2005. godini popeo na 26.953 u 2008. godini. To je čak 6.500 predmeta više. U drugostepenom odeljenju za radne sporove broj predmeta je dupliran: sa 5.200 u 2005. godini popeo se na 10.584 u 2008. godini – objašnjava Ramićeva.

Statistički izveštaji su, navodi naša sagovornica, sveobuhvatni i ne prate samo broj predmeta u radu, već i druge parametre poput broja primljenih novih predmeta tokom godine, ali i onih rešenih. Statistika se vodi za svakog sudiju pojedinačno, na nivou sudskog odeljenja i celog suda. Na osnovu tih podataka, Okružni sud je 2005. godine rešio 38.315 predmeta,a u 2008. godini – 42.951. Drugostepeno odeljenje za radne sporove je udvostručilo broj rešenih predmeta, pa je taj broj sa 3.557 u 2005. godini „skočio” na 6.462 u prošloj godini. Upravo ovi podaci, naglašava Ramićeva, ukazuju na gorući problem: da sve više predmeta „ulazi” u sud, da sudije sve više rade i rešavaju predmete, ali krajnji rezultat nije zadovoljavajući.

– I u ovoj godini se uočava isti trend. U sudu su u prvih šest meseci ove godine u radu bila 54.243 predmeta, a rešeno je 27.557, odnosno 37,33 predmeta po sudiji što je znatno iznad orijentacionih merila za ocenu uspešnosti sudije – kaže Ramićeva.

Miroslava Derikonjić