Криза попушта

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 2. августа – Симпатични просјак у пролазу ка метро станици, на међи Вашингтона и Мериленда, од пре неки дан више не делује болешљиво и одевен је уредно тако да се не разликује од оних којима тражи милостињу. „Кад је њему кренуло набоље, сигурно ће и свима нама”, коментаришу пролазници који подуже чезну за неким опипљивим наговештајем бољих дана.

Наде су им потом поткрепили и званичници. Најгоре је прошло – сугерисали су овог викенда и шеф Беле куће Барак Обама и Међународни монетарни фонд и као и рапорти с разних страна света, тесно повезаних са судбином америчког тржишта.

Знаци оптимизма засновани су на два „надмашена очекивања”. Рецесија је дубља него што се на њеном почетку, пре годину дана, мислило, али је и до њеног ублажавања сада дошло пре него што се прогнозирало – поручио је Обама у јучерашњем обраћању нацији.

Доказ за поменуто ублажавање нађен је у чињеници да је успорен пад вредности овдашње економије, тако да је, у тромесечју април–јун, склизнула за само један проценат, што је најмањи њен минус од прошлог лета. Ствари, дакле, и даље стоје лоше – потврђујући да је у току најдуже привредно посртање у последњих шест деценија – али иду на боље.

Заустављање погоршања је вест који су и Американци и остали очекивали с нестрпљењем, али се и даље тражи стрпљење ојађених маса. Криза попушта, а опоравак ће бити постепен и потрајати месецима – констатација је и Обаме и осталих надлежника.

Највише бринераст овдашње незапослености, којој је изложено чак 9,5 одсто радне снаге. То је најнеповољнији податак у кретањима подстакнутим Обаминим стабилизационим планом, коме и он лично и ММФ придају заслуге за успоравање кризе.

Стимулативним програмом предвиђано је смањивање незапослености али је она повећана – подсећају хроничари. „Нећемо се опоравити све док се губе радна места и нећу предахнути све док сваки Американац не добије посао”, предочио је Обама, напомињући да стално прима писма напаћених суграђана и да је ублажавање њихових мука један од приоритета његовог стратешког курса.

Том курсу недостаје, међутим, излазна стратегија, упозоравају стручњаци које цитира Ројтерс. „Доносиоци политичких одлука треба да размишљају о томе како да окончају дарежљиве мере фискалне политике (87 милијарди долара), сматра шеф одељења за Северну Америку у ММФ Чарлс Крејмер. Хоће рећи – треба створити нову, поузданију, финансијску регулативу и пројектовати практичне мере за смањивање рекордног и растућег буџетског дефицита.

Опозициони републиканци настоје да потисну чињеницу да је до кризе дошло форсирањем једностраности њихове администрације (Џорџа Буша) и Обамине реформе критикују као „досад невиђено трошкарење”. Владајући тим демократа тврди, пак, да је наслеђено економско стање толико лоше да су била неопходна ванредно велика издвајања како би се спречио „суноврат у амбис”.

Анкете „Њујорк тајмса” и телевизије Си-Би-Ес су показале да Американци понајмање (четири одсто) сматрају Обамину екипу кривом за садашње још неповољно економско стање. Одговорност за кризу највише (30 одсто) приписују Бушовој администрацији, а затим и финансијским институцијама Вол стрита (29) и законодавцима (12 процената).

За своје напоре, Обама још добија већинску подршку, али је она мања него до недавно. Према истраживању Центра „Пју”, спала је са 64 фебруарска на садашња 54 процента.

За дефинитивни излазак из кризе неопходно је да се поврати поверење грађана у моћ институција система, понавља министар финансија Тимоти Гајтнер. А оне су биле прилично отуђене од потреба грађана – изјавила је, агенцији Блумберг председникова саветница Валери Џарет и као пример навела – астрономске надокнаде лидерима Волстрита иако је из њиховог курса проистекао овдашњи па глобални лом.

Америци је потребно темељно преуређивање, да се криза, као што је садашња, не би поновила – инсистира Обама. Податак да се она успорава, тумачи као доказ да су реформе „на правом” путу и да је почело „одбројавање” привредној рецесији, иако ће потрајати невоље које је произвела.

М. Пантелић