Kriza popušta

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 2. avgusta – Simpatični prosjak u prolazu ka metro stanici, na međi Vašingtona i Merilenda, od pre neki dan više ne deluje bolešljivo i odeven je uredno tako da se ne razlikuje od onih kojima traži milostinju. „Kad je njemu krenulo nabolje, sigurno će i svima nama”, komentarišu prolaznici koji poduže čeznu za nekim opipljivim nagoveštajem boljih dana.

Nade su im potom potkrepili i zvaničnici. Najgore je prošlo – sugerisali su ovog vikenda i šef Bele kuće Barak Obama i Međunarodni monetarni fond i kao i raporti s raznih strana sveta, tesno povezanih sa sudbinom američkog tržišta.

Znaci optimizma zasnovani su na dva „nadmašena očekivanja”. Recesija je dublja nego što se na njenom početku, pre godinu dana, mislilo, ali je i do njenog ublažavanja sada došlo pre nego što se prognoziralo – poručio je Obama u jučerašnjem obraćanju naciji.

Dokaz za pomenuto ublažavanje nađen je u činjenici da je usporen pad vrednosti ovdašnje ekonomije, tako da je, u tromesečju april–jun, skliznula za samo jedan procenat, što je najmanji njen minus od prošlog leta. Stvari, dakle, i dalje stoje loše – potvrđujući da je u toku najduže privredno posrtanje u poslednjih šest decenija – ali idu na bolje.

Zaustavljanje pogoršanja je vest koji su i Amerikanci i ostali očekivali s nestrpljenjem, ali se i dalje traži strpljenje ojađenih masa. Kriza popušta, a oporavak će biti postepen i potrajati mesecima – konstatacija je i Obame i ostalih nadležnika.

Najviše brinerast ovdašnje nezaposlenosti, kojoj je izloženo čak 9,5 odsto radne snage. To je najnepovoljniji podatak u kretanjima podstaknutim Obaminim stabilizacionim planom, kome i on lično i MMF pridaju zasluge za usporavanje krize.

Stimulativnim programom predviđano je smanjivanje nezaposlenosti ali je ona povećana – podsećaju hroničari. „Nećemo se oporaviti sve dok se gube radna mesta i neću predahnuti sve dok svaki Amerikanac ne dobije posao”, predočio je Obama, napominjući da stalno prima pisma napaćenih sugrađana i da je ublažavanje njihovih muka jedan od prioriteta njegovog strateškog kursa.

Tom kursu nedostaje, međutim, izlazna strategija, upozoravaju stručnjaci koje citira Rojters. „Donosioci političkih odluka treba da razmišljaju o tome kako da okončaju darežljive mere fiskalne politike (87 milijardi dolara), smatra šef odeljenja za Severnu Ameriku u MMF Čarls Krejmer. Hoće reći – treba stvoriti novu, pouzdaniju, finansijsku regulativu i projektovati praktične mere za smanjivanje rekordnog i rastućeg budžetskog deficita.

Opozicioni republikanci nastoje da potisnu činjenicu da je do krize došlo forsiranjem jednostranosti njihove administracije (Džordža Buša) i Obamine reforme kritikuju kao „dosad neviđeno troškarenje”. Vladajući tim demokrata tvrdi, pak, da je nasleđeno ekonomsko stanje toliko loše da su bila neophodna vanredno velika izdvajanja kako bi se sprečio „sunovrat u ambis”.

Ankete „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es su pokazale da Amerikanci ponajmanje (četiri odsto) smatraju Obaminu ekipu krivom za sadašnje još nepovoljno ekonomsko stanje. Odgovornost za krizu najviše (30 odsto) pripisuju Bušovoj administraciji, a zatim i finansijskim institucijama Vol strita (29) i zakonodavcima (12 procenata).

Za svoje napore, Obama još dobija većinsku podršku, ali je ona manja nego do nedavno. Prema istraživanju Centra „Pju”, spala je sa 64 februarska na sadašnja 54 procenta.

Za definitivni izlazak iz krize neophodno je da se povrati poverenje građana u moć institucija sistema, ponavlja ministar finansija Timoti Gajtner. A one su bile prilično otuđene od potreba građana – izjavila je, agenciji Blumberg predsednikova savetnica Valeri Džaret i kao primer navela – astronomske nadoknade liderima Volstrita iako je iz njihovog kursa proistekao ovdašnji pa globalni lom.

Americi je potrebno temeljno preuređivanje, da se kriza, kao što je sadašnja, ne bi ponovila – insistira Obama. Podatak da se ona usporava, tumači kao dokaz da su reforme „na pravom” putu i da je počelo „odbrojavanje” privrednoj recesiji, iako će potrajati nevolje koje je proizvela.

M. Pantelić