Море није за сваки џеп

Будва – Август је „испеглао” јулске рупе. На Будванској ривијери, и овога лета најпосећенијој дестинацији на јужном делу Јадрана, домаћини су, најзад, задовољни. Од Јаза до Буљарице се тренутно одмара 51.800 гостију, што је половина од укупног броја пристиглих у Црну Гору. У хотелима их је смештено 13.578, или пет процената више него лане, а у приватним кућама 32.000, што је два одсто више него првих дана августа 2008. Најслабије раде одмаралишта у којима је свега 2.900 туриста, или чак 42 одсто мање него у упоредном периоду.

И док домаћини трљају руке (август ће поправити салдо хотела, али добрим делом и кућне буџете оних који издају собе), гости су делимично задовољни. Воде има довољно, што се није догађало ранијих сезона у „шпицу” када температуре достижу и четрдeсети подеок Целзијусове скале. Што се цена тиче, оне су на Будванској ривијери селективне, по систему „за сваког према џепу”. Гости проналазе локале у којима се лепо могу забавити за мало пара (простор око Сајма и „Словенске плаже”), а они с дубљим џеповима уживају у скупим рибљим ресторанима и кафићима у старој Будви и око ње.

Плаже на којима се проводи највише времена, највише љуте госте. За сунцобран и лежаљку гости плаћају од осам до десет евра у просеку. Изузетак су оне у Милочеру и Светом Стефану, којима газдује закупац најпознатијег летовалишта. То је сада грчки бродовласник Рестис који је преузео град-хотел Свети Стефан, хотеле „Милочер” и „Краљичина плажа” од сингапурске компаније „Аман ризортс”, која их је јануара 2007. закупила на тридесет година. Сунцобрани и лежаљке који су услов за улазак на тамошње плаже (изузев леве светостефанске) коштају 30 па и 50 евра. Мештани, који су крајем јула протестовали, опет су дигли глас јер им гости беже.

Живот загорчавају „пауци” и комарци.

– Пре две ноћи сам паркирао аутомобил на тротоару у Доситејевој улици. Дошао сам на представу „Града театра” из Бечића и није било места. Око поноћи аутомобила није било. Пошао сам у полицију где су ми некако објаснили да је мој ауто код хотела „Парк”, на ливади „Паркинг сервиса”, где га је однео „паук”. То ме је коштало два сата лутања и 80 евра. Пресело ми је летовање, испричао нам је Добрица Гојковић из Ниша који се одмара у Бечићима.

Слично причају и други. „Пауци” раде дан и ноћ, не хајећи за то што места за паркирање нема. Они који пронађу место на паркинзима плаћају за сат 70 центи до евра. И више их кошта „ноћење” аутомобила него кревет.

Бучна музика, нарочито дуж Словенске плаже и око старог града ремети миран сан. Мештани се жале, пишу петиције али док сезона траје оне се неће „узимати у поступак”. Треба, веле, зарадити, има оних који то хоће. А они којима то смета, а такође скупо плаћају боравак овде, у другом су плану.

Комарце запрашују, али су њихова јата јача од хемикалија. И ето додатних разлога за нервирање.