More nije za svaki džep

Budva – Avgust je „ispeglao” julske rupe. Na Budvanskoj rivijeri, i ovoga leta najposećenijoj destinaciji na južnom delu Jadrana, domaćini su, najzad, zadovoljni. Od Jaza do Buljarice se trenutno odmara 51.800 gostiju, što je polovina od ukupnog broja pristiglih u Crnu Goru. U hotelima ih je smešteno 13.578, ili pet procenata više nego lane, a u privatnim kućama 32.000, što je dva odsto više nego prvih dana avgusta 2008. Najslabije rade odmarališta u kojima je svega 2.900 turista, ili čak 42 odsto manje nego u uporednom periodu.

I dok domaćini trljaju ruke (avgust će popraviti saldo hotela, ali dobrim delom i kućne budžete onih koji izdaju sobe), gosti su delimično zadovoljni. Vode ima dovoljno, što se nije događalo ranijih sezona u „špicu” kada temperature dostižu i četrdeseti podeok Celzijusove skale. Što se cena tiče, one su na Budvanskoj rivijeri selektivne, po sistemu „za svakog prema džepu”. Gosti pronalaze lokale u kojima se lepo mogu zabaviti za malo para (prostor oko Sajma i „Slovenske plaže”), a oni s dubljim džepovima uživaju u skupim ribljim restoranima i kafićima u staroj Budvi i oko nje.

Plaže na kojima se provodi najviše vremena, najviše ljute goste. Za suncobran i ležaljku gosti plaćaju od osam do deset evra u proseku. Izuzetak su one u Miločeru i Svetom Stefanu, kojima gazduje zakupac najpoznatijeg letovališta. To je sada grčki brodovlasnik Restis koji je preuzeo grad-hotel Sveti Stefan, hotele „Miločer” i „Kraljičina plaža” od singapurske kompanije „Aman rizorts”, koja ih je januara 2007. zakupila na trideset godina. Suncobrani i ležaljke koji su uslov za ulazak na tamošnje plaže (izuzev leve svetostefanske) koštaju 30 pa i 50 evra. Meštani, koji su krajem jula protestovali, opet su digli glas jer im gosti beže.

Život zagorčavaju „pauci” i komarci.

– Pre dve noći sam parkirao automobil na trotoaru u Dositejevoj ulici. Došao sam na predstavu „Grada teatra” iz Bečića i nije bilo mesta. Oko ponoći automobila nije bilo. Pošao sam u policiju gde su mi nekako objasnili da je moj auto kod hotela „Park”, na livadi „Parking servisa”, gde ga je odneo „pauk”. To me je koštalo dva sata lutanja i 80 evra. Preselo mi je letovanje, ispričao nam je Dobrica Gojković iz Niša koji se odmara u Bečićima.

Slično pričaju i drugi. „Pauci” rade dan i noć, ne hajeći za to što mesta za parkiranje nema. Oni koji pronađu mesto na parkinzima plaćaju za sat 70 centi do evra. I više ih košta „noćenje” automobila nego krevet.

Bučna muzika, naročito duž Slovenske plaže i oko starog grada remeti miran san. Meštani se žale, pišu peticije ali dok sezona traje one se neće „uzimati u postupak”. Treba, vele, zaraditi, ima onih koji to hoće. A oni kojima to smeta, a takođe skupo plaćaju boravak ovde, u drugom su planu.

Komarce zaprašuju, ali su njihova jata jača od hemikalija. I eto dodatnih razloga za nerviranje.