Криза погађа и ИТ сектор

Иако постоји информатички јаз између наше и осталих земаља у развоју, додатни проблем је у томе што тај јаз постоји и у оквиру саме Србије у којој свега 35 одсто становника користи Интернет. Тако Београд и Војводина знатно предњаче у нивоу компјутеризације у односу на остатак државе, каже у разговору за „Политику” Предраг Вранеш, директор компаније „Ес енд Ти”, која као међународна корпорација послује у 21 земљи где израђује софтверска решења.

Невоља је и што су одређене групе у друштву традиционално биле повлашћене када је реч о коришћењу и набавци информатичких технологија, пре свега студенти техничких факултета, ђаци у највећим градовима и запослени у информатичким компанијама. Потребно је да држава осмисли програме који ће бити усмерени и на остале групе корисника – незапослене, пензионере, социјално угрожене и особе са инвалидитетом.

У којој мери је светска економска криза погодила ај-ти сектор у Србији?

Последице светске кризе највише су погодиле фирме које се доминантно баве продајом рачунарске инфраструктуре –хардвера. Кад је реч о осталим гранама информационе технологије, као што су решења и услуге, њих обично прате уговори средњег или дужег рока, тако да су и те области и фирме које се њима баве, мање погођене. Иначе, у години опште економске стагнације, рестриктивних буџета и несигурних улагања, природно је и очекивано да инвестирање у ај-ти буде рестриктивно.

Како се криза одразила на пословање Ваше фирме?

Актуелна криза се, наравно, одражава и на наше пословање, што се осећа по смањеној тржишној тражњи а и по неумољивим финансијским показатељима. Примера ради, у области пословних решења, која обично подразумевају дугорочне уговоре, успели смо да остваримо мали раст у приходу, а посебно у профиту, док је у продаји рачунарске инфраструктуре регистрован евидентни пад. Све у свему, укупан остварен приход у првој половини ове године био је око 15 одсто мањи него лане, док је профит мањи око 20 одсто у односу на исти период прошле године. Ипак, без обзира на нешто мањи обим пословања, трудили смо се не само да одржимо број запослених, већ и да не смањујемо зараде које би у овој године, у просеку, могле да буду и веће од хиљаду евра.

Колике приходе очекујете до краја године?

Претходне године смо остварили приход од око десет милиона евра и мислим да можемо бити задовољни ако овогодишњи приход остане приближно на овом нивоу.

Које домаће фирме су досад биле најзначајнији клијенти „Ес енд Тија”?

То су углавном велика и средња предузећа у телекомуникационом, финансијском, индустријском и јавном сектору. Али, ако под домаћим фирмама подразумевамо све оне компаније које су регистроване у Србији, без обзира на власничку структуру, онда као наше највеће домаће клијенте можемо навести „Теленор”, ЈП ПТТ Србија, СББ (Serbia Broadband), Телеком „Србија”, Алфа Банку, Поштанску штедионицу...

Да л иизвозите ај-ти решења?

–Негде око десет одсто прихода у 2008. години остварили смо управо од извоза услуга. Извозили смо, пре свега, у земље бивше Југославије, а изван те територије најзначајнији партнери су нам у Грчкој и Швајцарској.

Мислите ли да је Србија конкурентна у области информационих технологија?

– Условно речено, да. Цена рада висококвалификованих ај-ти стручњака у Србији је и даље доста нижа него у земљама западне Европе, па чак и од неких земаља у окружењу, попут Мађарске или Словеније. Људски потенцијал имамо, мада можда недовољан, јер не треба заборавити велики, и готово стални одлив квалификованог кадра у овој области. Ипак, у „Ес енд Тију” имамо и супротне примере – повратак стручних људи који су и после остварене успешне каријере у иностранству, углавном у земљама западне Европе, Америке и Аустралије, одлучили да поново започну професионални живот у Србији.

Н. Миковић