Када се ислам брани од писца

Од нашег дописника
Сарајево – Пошто је недавно у сарајевском „Ослобођењу” објављен фељтон БиХ књижевника, преводиоца и публицисте Жељка Иванковића, у којем он наводи и делове из своје књиге „Тетовирање идентитета” а у којој говори и о роману „Читати Лолиту у Техерану”, жестоко је реаговала Амбасада Ирана у Сарајеву.

Амбасада је „стала у одбрану ислама”, оптужујући аутора за „исламофобију”, представљајући га као „човека који жели затровати босанско друштво, уништити, наставити оно што нису успели Туђман, Милошевић, Шешељ, Аркан и остали”.

Жељко Иванковић за „Политику” каже да је његову књигу, односно фељтон иранска амбасада искористила „како би се обрачунала са иранском књижевницом Азар Нафиси, ауторком књиге „Читати Лолиту у Техерану”, јер је, по њиховом мишљењу, „ова књига била, практично, припрема за Бушов напад на Иран”.

Он, истовремено, сматра да је одапињање отровних стрела према њему потпомогнуто од стране „домаћих суфлера”, „плаћеника”, јер „мало је вероватно да ирански амбасадор у БиХ, или било који други ирански званичник зна толико о мени, чак и то да сам дечији писац”.

– У својој књизи ја се на неки начин литерарно, културно-историјски обрачунавам са нашим националним митовима, митологијама и митоманијама које су утемељене у национално и злоупотребљено религијско. У једном сегменту те приче бавим се и оним што је употреба ислама, као религије у друштвеној сфери, дакле и у ономе што значи изграђивање савремених држава и друштава у свету на некаквој исламској идеологији и доктрини. Тиме се, заправо, бавим само утолико колико је то ствар коју човек може очитавати, препознавати из књижевности – каже Иванковић и напомиње да је у „тим својим текстовима апострофирао и хрватску, српску и муслиманску политичку елиту и номенклатуру”, али „ни са једне од ових страна није реаговано, занимљиво је да се прозваном осетила само иранска амбасада која је стала у одбрану целог ислама, а мене назвала исламофобом и човеком који квари унутрашње босанске националне и верске односе”.

(/slika2)Иванковић истиче да га ислам не занима у идеолошко религијском смислу, занимљиво му је само његово практично функционисање и то „искључиво на начин на који ме занимало у литератури и функционисање, рецимо, стаљинизма”.

Што се тиче реаговања амбасаде Ирана, чије мишљење је бранио и „Препород”, лист Исламске верске заједнице БиХ, Иванковић је то доживео као покушај његовог обезвређивања, али и „ускраћивања једном писцу слободе читања, писања и говорења”. Они су, сугерише он, направили вишеструки дипломатски скандал, „напали су једног писца у његовој земљи и повредили су две суседне земље, Хрватску и Србију што је недопустиво”.

Представници званичне БиХ власти нису се оглашавали поводом реаговања Амбасаде Ирана, али су зато у одбрану Жељка Иванковића, његове новинарске, стваралачке, па и људске слободе устали многи други, Друштво писаца БиХ, познати босанскохерцеговачки публицисти и интелектуалци, затим Друштво писаца Хрватске, те Хелсиншки комитет за људска права БиХ, угледни професори универзитета са немачког говорног подручја и многи други.

Председник Хелсиншког комитета Срђан Диздаревић је, између осталог, оценио да је „сасвим јасно да је Иран изабрао БиХ, односно Жељка Иванковића за коначни обрачун са Руждијем, Нафиси и свима онима који другачије мисле од званичног Техерана”.

У Амбасади Ирана у Сарајеву, упркос бројним покушајима, нисмо успели да остваримо контакт са амбасадором, како бисмо „из прве руке” могли да чујемо шта је то што он замера Иванковићу и због чега га сматра исламофобом. Преко преводиоца поручено нам је да прочитамо реаговање које је објављено у сарајевском „Ослобођењу” и да ће нам „све што нас занима бити јасно”.

Давор Ковачевић