Kada se islam brani od pisca

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Pošto je nedavno u sarajevskom „Oslobođenju” objavljen feljton BiH književnika, prevodioca i publiciste Željka Ivankovića, u kojem on navodi i delove iz svoje knjige „Tetoviranje identiteta” a u kojoj govori i o romanu „Čitati Lolitu u Teheranu”, žestoko je reagovala Ambasada Irana u Sarajevu.

Ambasada je „stala u odbranu islama”, optužujući autora za „islamofobiju”, predstavljajući ga kao „čoveka koji želi zatrovati bosansko društvo, uništiti, nastaviti ono što nisu uspeli Tuđman, Milošević, Šešelj, Arkan i ostali”.

Željko Ivanković za „Politiku” kaže da je njegovu knjigu, odnosno feljton iranska ambasada iskoristila „kako bi se obračunala sa iranskom književnicom Azar Nafisi, autorkom knjige „Čitati Lolitu u Teheranu”, jer je, po njihovom mišljenju, „ova knjiga bila, praktično, priprema za Bušov napad na Iran”.

On, istovremeno, smatra da je odapinjanje otrovnih strela prema njemu potpomognuto od strane „domaćih suflera”, „plaćenika”, jer „malo je verovatno da iranski ambasador u BiH, ili bilo koji drugi iranski zvaničnik zna toliko o meni, čak i to da sam dečiji pisac”.

– U svojoj knjizi ja se na neki način literarno, kulturno-istorijski obračunavam sa našim nacionalnim mitovima, mitologijama i mitomanijama koje su utemeljene u nacionalno i zloupotrebljeno religijsko. U jednom segmentu te priče bavim se i onim što je upotreba islama, kao religije u društvenoj sferi, dakle i u onome što znači izgrađivanje savremenih država i društava u svetu na nekakvoj islamskoj ideologiji i doktrini. Time se, zapravo, bavim samo utoliko koliko je to stvar koju čovek može očitavati, prepoznavati iz književnosti – kaže Ivanković i napominje da je u „tim svojim tekstovima apostrofirao i hrvatsku, srpsku i muslimansku političku elitu i nomenklaturu”, ali „ni sa jedne od ovih strana nije reagovano, zanimljivo je da se prozvanom osetila samo iranska ambasada koja je stala u odbranu celog islama, a mene nazvala islamofobom i čovekom koji kvari unutrašnje bosanske nacionalne i verske odnose”.

(/slika2)Ivanković ističe da ga islam ne zanima u ideološko religijskom smislu, zanimljivo mu je samo njegovo praktično funkcionisanje i to „isključivo na način na koji me zanimalo u literaturi i funkcionisanje, recimo, staljinizma”.

Što se tiče reagovanja ambasade Irana, čije mišljenje je branio i „Preporod”, list Islamske verske zajednice BiH, Ivanković je to doživeo kao pokušaj njegovog obezvređivanja, ali i „uskraćivanja jednom piscu slobode čitanja, pisanja i govorenja”. Oni su, sugeriše on, napravili višestruki diplomatski skandal, „napali su jednog pisca u njegovoj zemlji i povredili su dve susedne zemlje, Hrvatsku i Srbiju što je nedopustivo”.

Predstavnici zvanične BiH vlasti nisu se oglašavali povodom reagovanja Ambasade Irana, ali su zato u odbranu Željka Ivankovića, njegove novinarske, stvaralačke, pa i ljudske slobode ustali mnogi drugi, Društvo pisaca BiH, poznati bosanskohercegovački publicisti i intelektualci, zatim Društvo pisaca Hrvatske, te Helsinški komitet za ljudska prava BiH, ugledni profesori univerziteta sa nemačkog govornog područja i mnogi drugi.

Predsednik Helsinškog komiteta Srđan Dizdarević je, između ostalog, ocenio da je „sasvim jasno da je Iran izabrao BiH, odnosno Željka Ivankovića za konačni obračun sa Ruždijem, Nafisi i svima onima koji drugačije misle od zvaničnog Teherana”.

U Ambasadi Irana u Sarajevu, uprkos brojnim pokušajima, nismo uspeli da ostvarimo kontakt sa ambasadorom, kako bismo „iz prve ruke” mogli da čujemo šta je to što on zamera Ivankoviću i zbog čega ga smatra islamofobom. Preko prevodioca poručeno nam je da pročitamo reagovanje koje je objavljeno u sarajevskom „Oslobođenju” i da će nam „sve što nas zanima biti jasno”.

Davor Kovačević