Богдановић: Нема услова за повлачење Кфора

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић сматра да ситуација на Косову и Метохији уопште није таква да може да се размишља о смањењу снага Кфора, које је најавио нови генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен.

Расмусен је по ступању на чело Атлантског савеза у Бриселу рекао да би Кфор на Косову требало да буде сведен „на мале снаге за реаговање”, а да до краја његовог мандата, односно за четири године – „сви заједно оду с Косова”. Он је нагласио да такав потез не сме бити исхитрен и да се не смеју направити погрешни кораци „када смо тако близу завршног циља”.

После десет година на територији КиМ подељеној у пет зона одговорности број војника Кфора смањен је са 44.000 на 13.849 из 25 сталних чланица Северноатлантске алијансе и осам земаља партнера.

Богдановић подсећа за „Политику” да је Кфор једина легитимна оружана снага у коју Срби имају поверење и да Расмусенова најава смањења и потпуног повлачења војника Кфора у овом тренутку може да буде контрапродуктивна.

„Срби још увек немају слободу кретања на Косову и Метохији, суочени смо са сукобима на етничкој основи, манастири и гробља се и даље скрнаве, а управо је то задатак Кфора”, подсећа Богдановић.

(/slika2)Расмусен је, после преузимања дужности, у делу обраћања новинарима које се односило на снаге на Косову, рекао да „мисли да се у предвидљивој будућности на Косову могу створити такви услови да се Кфор потпуно повуче”, као и да ће смањење снага Кфора уследити „због успеха на терену”.

Министар за КиМ, међутим, ни по овом питању не дели исти став са новим челником НАТО-а. „Човек који је задужен за безбедност тог дела Европе, па и света, не би смео себи да приушти такву изјаву, јер се она коси са стањем на терену”, каже Богдановић негирајући да је постигнут такав успех да војници Кфора могу да се повлаче.

„Апсолутно не стоји да је такав успех постигнут, али ову изјаву разумем као алиби да је на КиМ све у реду, који је потребан оним земљама које су признале Косово”, каже Богдановић.

И командант јужног крила НАТО-а адмирал Марк Фицџералд прошлог месеца је у Приштини најавио за јануар 2010. године смањење међународних војника на 10.000, уз могућност да Северноатлантска војна алијанса на Космету у року од две године броји само 2.500 војника Кфора.

(/slika3)Фицџералд је такође изнео процену да уз побољшање безбедносне ситуације на Косову Кфор постепено може да смањује трупе. Министри одбране земаља чланица НАТО-а подржали су овакав став, али да би се повлачење и остварило потребна је сагласност и Савета Северноатлантског савеза.

Трупе Кфора на територији КиМ распоређене су према Резолуцији 1244 СБ УН, па је 1999. године стигло 44.000 војника из 39 земаља. У протеклих десет година војници Кфора били су распоређени у пет зона одговорности: под командом Француске је сектор „север”, „запад” је под командом италијанских снага, а немачки контингент је одговоран за зону „југ”, Американци за „исток”, док су војници Велике Британије били одговорни за зону „центар”. Сада приштински регион „центар” држе Финци. Иначе, главна команда Кфора је у Приштини, у „Филмском граду”, а пет зона је под командом италијанског генерала Ђузепа Емилија Гаја, коме мандат истиче у септембру.

До пре две године војници Кфора могли су несметано да се крећу само у својој зони одговорности, међутим, после 17. марта 2004. процењено је да они „по потреби” могу да функционишу без обзира на матичне зоне на целој територији КиМ. Тако су амерички војници од пре нешто више од два месеца и у својој бази на северу Косова, у „Нотинг хилу”.

Б. Митриновић - Б. Радомировић

-----------------------------------------------------------------------

Косовске безбедносне снаге неприхватљиве

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је на примедбу да челници НАТО-а вероватно намеравају да задатке које тренутно обављају пренесу на Косовске безбедносне снаге и Косовску полицијску службу одговорио да то не долази у обзир. „Косовске безбедносне снаге, као етничка формација коју чине само Албанци, неприхватљиве су за нас. У тим снагама су људи који су учествовали у ОВК и чинили злодела, па је јасно зашто Срби не могу имати поверење у такве снаге”, каже Богдановић.