Хитна помоћ „крстари” и на реци

И по ветру, и по киши, и на температури од 40 степени, они „крстаре” београдским рекама. Тамо где њихов специјални чамац не може да приђе, морају да ускоче у воду и да у папучама газе по муљу, не размишљајући о томе да могу да се повреде ако случајно стану на стакло или неки други оштар предмет. Ништа им није важно наспрам чињенице да је нечији живот угрожен и да су они ти који могу да помогну.

Трочлана екипа Градског завода за хитну медицинску помоћ свакога дана од 10 до 20 сати дежура у санитетском речном возилу у марини „4. јули”, и за три до четири минута може да стигне до оних грађана којима је помоћ неопходна, онде где њихове колеге у аутомобилима не могу да приђу. Ови медицинари у специјалном црвеном глисеру „покривају” речни „пут” на Дунаву од Батајнице до Вишњице, али и на Сави од Остружничког моста до Ушћа.И једини су у окружењу који имају могућност да, попут лекара у Амстердаму, Лондону и Венецијираде на овакав начин.

Никад се не зна због којих ће их тегоба неко позвати. Тако су јуче хитром интервенцијом спасили живот раднику „Зеленила Београд”, којег је на земунском Лиду уболо пет, шест стршљенова, а брзо су интервенисали и када је требало указати хитну помоћ и имобилисати младића који је скочио на главу у плићаку и том приликом повредио вратни део кичме. Дешава се и да помогну неком пролазнику поред марине, коме услед врућине позли, да му измере притисак и посаветују који лек треба да попије, а најчешће збрињавају повреде настале због посекотина.

– Имамо две радио-везе, мобилну и ону која је стационирана у чамцу. Нисмо спасиоци, већ медицински тим на води. Дешавало се да по четири, пет метара морамо да идемо кроз глиб да бисмо стигли до пацијента – каже др Дејан Стоиљковић, члан „речне” екипе.

Служба Хитне помоћи на води сваког дана пружа медицинску помоћ бар за тројекупача или пролазника које задеси неки најтежи здравствени проблем. Чим путем броја 94 ову екипу начелник смене упути на место где је неопходна њихова стручност, седају у моторно пловило марке „зодијак” и стижу на одредиште. Пловило је дугачко 5,5 метара и покреће га мотор јачине 90 коњских снага, што је максимално за ову врсту чамца, а како кажу наши саговорници, главна предност му је – што не може да се преврне.

Подаци указују на то да престоница има око 100 километара обала и да се често дешава да људи који бораве на плажама или шетају крај река имају потребу за хитном лекарском помоћи. У томе је и највећи значај санитетског чамца, којидоприноси да медицинска помоћ до пацијената „стигне” у најкраћем могућем року.

– Занимљиво је радити на реци, али је веома напорно. Ухвати нас и киша и хладноћа, али смо на све временске прилике навикли. Највише гужве има викендом и онда када је врелина велика – истакао је Дејан Стевчић, медицински техничар.

Градски секретаријат за здравство, из буџета града, обезбедио је прошле године три милиона динара за куповину овог специјалног санитетског речног пловила. Главни циљ пројекта је смањивање броја трагичних исхода који нису малобројни на београдским купалиштима.

–Волим реку, па и кад нисам овде, возим свој чамац. Главна препрека на речном путу су нам пањеви, којих има пуно и које морам да избегавам у вожњи. Нас тројица пуно времена проводимо заједно, имамо осећај као да смо породица – додао је Мирослав Пејић, возач чамца, кога колеге називају „капетаном лађе”.

Лекарска екипа Хитне помоћи наставиће да брине о грађанима до којих може да се дође чамцем, и то до 15. септембра кадаће званично бити завршена сезона купања. А онда се враћају свом послу – на копну. До следећег јуна, када ће боравак и купање на рекама Београђанима поново постати део свакодневице.

Д. Давидов-Кесар