Радни стаж за два живота

Човек је ушао у 89. годину и 75. радног стажа, рачунајући и борачки. Ко не верује нека оде у механичарско-ковачку радионицу „Фелна” у београдском насељу Мали Мокри Луг и нека једног од три запослена радника пита за власника, мајстора Милана Мишкелића. Овај симпатични чичица, родом из Српског Итебеја код Зрењанина, низао је стаж од голобрадог момчета до дана данашњег и низаће га док је жив, ако Бог да. Свако јутро у 6.30 часова из Жаркова, где станује, долази у своју радионицу, затвара је у 14.30 и враћа се кући. Тако 39 година на истом закупљеном простору који плаћа око 500 евра месечно.

Одавно је могао да затвори „Фелну” и да живи само од пензије, али не зна шта би радио код куће. Супруга Олгица је покојна већ осам година, а син Светозар, машински инжењер, отишао је на Нови Зеланд и више не мисли да се враћа. Фотокопије личне карте и возачке дозволе, новинских текстова, сведочанства, дипломе, повеље, медаље, сертификате о патентима и још хрпу разних докумената шири чика Милан по столу док приповеда о свом животу који је почео марта 1921. године.

 И машине сам прави

– Мајка ми је умрла кад сам имао три, а отац кад ми је било девет година. Са дванаест сам отишао на занат, али тада је било сасвим друкчије него данас. После три године полагао се испит и тек је онда могла да се отвори радња. Ако мајстор нешто не уради како треба, први пут добије опомену, други пут укор, а трећи пут му се одузима дозвола за рад, јер он није окаљао само свој образ, него свих занатлија. А како је данас? Моја покојна Олгица, по струци књиговођа, за дан је добила дозволу за радионицу машинбравара. Такав је сад закон, а за квалитет те нико не пита. Важно је да се узму паре од пореза – каже наш домаћин.

Он је и механичар, и стругар, и алатничар, и ковач. Сам је конструисао и направио све машине у радионици, укупно 40 комада. Све их је и патентирао, као и остало што је у радионици произвео. Некад давно изумео је машину која је одједном могла да замени 30 радника, међутим синдикат се побунио – шта ће онда са осталима?

Као дечак, Мишкелић је био на сахрани убијеног краља Александра 1934. године, а после је постао скојевац и „агитпроповац“. Радни стаж стицао је најпре у војсци. У листу „Народна армија” из 1946. године пише: „Борац – механичар Милан Мишкелић сам лије клипове за аутомобилске моторе и камионе...”

Почео је од клипова, наставио са фелнама за пољопривредне машине. Радио је у многим друштвеним фирмама, прво као радник, затим као руководилац, а био је и хонорарни саветник. Примера ради, патентом за ложење котлова на мазут, чиме је омогућио фарбање три тоне вуне за 24 сата, 1958. године добио је у фарбари у Чонопљи скоро дупло већи хонорар од горњег лимита радничке плате.

Има пензију – нема пензију

(/slika2)– Још док сам био у државној служби, 1965. сам почео да радим као приватник. Али пошто је морало пуно да се ради, напустим предузеће и следеће године отворим радионицу, пет година пре него што сам напунио пун стаж. Касније сам радњу пребацио на сина како бих у државном сектору намакао остатак стажа, па сам у пензију отишао 1983. и добио тада максималан износ – приповеда мајстор.

То је, међутим, било само на папиру, пошто је чика Милан наставио да ради као приватник, а по тадашњем закону у том случају није имао право на пензију. Остварио га је тек 1992. године, кад се променио закон, међутим цела његова пензија оде на доприносе држави, односно на порез на промет.

У просеку, вели, десет хиљада месечно даје у пензиони фонд, а ресто иде у буџет.

– Тако и добијам пензију, буџет мора да дотира, а ја онда буџету враћам.

На питање може ли се добро зарадити на атестираним фелнама, које извози Русима, и на осталим патентираним производима, мајстор одлучно тврди да „не може“.

– За све ове године ни овај локал нисам успео да откупим, шта даље да вам кажем...

---------------------------------------

„Санке“ за „југо“

Последњи патент Милана Мишкелића је нека опруга за машину, заштићена 2000. године, а претпоследњи су такозване санке, званично стабилизатор предњег ослањања за возила „застава – југо”, атестиран 1998. у Центру за моторе и возила Института у Винчи. Кад је пре 10 година почео да их производи, свакоме ко је имао удес давао је нове „санке” за старе, јер је то био једини начин да их тестира.

---------------------------------------

Здравље још служи

Ако се изузму неке „ситнице” као што су вештачки кукови, слабији слух, болови у кичми, здравље још добро служи чика Милана. Откако је оперисао катаракта види као соко. До пре две године плаћао је и социјално осигурање, другу квоту за други стаж, па је тражио да има и две здравствене књижице, бар да код лекара иде преко реда. Нису му дали, али су му бар укинули ту ставку у расходима.