Сицилијанска фешта

Сицилијанска фешта већ дуго не подразумева пушкарање као у партизанским филмовима и најмање двадесеторо мртвих. Напротив, данас гозба на највећем италијанском острву личи на шарени вашар. Истини за вољу, некада је била и више од тога.

Првобитно су народна весеља на Сицилији приређивана како би се прикупио новац за матичну цркву домаћина. Ако би он припадао цркви Светог Патрика, фешта је прављена 17. фебруара, кад се слави овај светац. Али, наравно, не само тада – славило се нарочито лети. „Ића и пића” је било као на јужњачким српским свадбама – у неограниченим количинама. А уместо на данашњим вртешкама и рингишпилима, млади су се „забављали” теглећи на леђима велику статуу свеца од цркве, преко улица на којима се славило, и назад до светилишта. Успут су старији „великог свеца” китили новчићима, па чак и америчким доларима, јер су многи Сицилијанци били „на раду” у Сједињеним Америчким Државама. Веселило се и играло цео дан, уз праштање пушака.

Данашњи вашари на јужном италијанском острву су постали комерцијални, нико више не носи крст на леђима, а и новац се више не скупља за цркву. Богу хвала, хране и пића има и сад – „брда” зепола (италијанских крофни), сендвича, кобасица, пива и вина.

У сваком случају, црква је по некадашњим обичајима новац прикупљен на народним весељима враћала мештанима – улажући у образовање, младе и спорт. Данас се овај обичај загубио у лавиринту потрошачког друштва па новац завршава у џеповима предузимљивих трговаца и угоститеља, где и остаје. Ипак, драж и оваквих сицилијанских обичаја више него икада желе да осете хиљаде туриста који долазе на ово острво трагајући за узбуђењем, добрим проводом и духом некадашњих великих кумова чувене мафије.