Отворен Драгачевски сабор трубача

На оближњем брду с којег се најбоље види нови хелипорт, подигнут за јуче отворени 49. драгачевски сабор трубача, током претходне ноћи никла је друга, такође необична грађевина. Радослав Грујовић (53) из Луњевице код Горњег Милановца довезао је у деловима, па овде саставио, џиновску челичну трубу.

– Дугачка је 22, широка три метра, има осам кабина за спавање и прогутала је 150 метара челичне конструкције, разних профила – представља Грујовић своје дело.

О себи самом даје податак да је „врстан лимар”, што му се може признати, али није богзна какав трговац. Власнику пашњака морао је да плати 5.000 динара на име кирије за трубу у саборске дане, а затим ће је демонтирати.

– Пренећу је на Равну гору – вели Грујовић.

------------------------------------------------------------------------------

Отворен сабор у Гучи – једном се живи

На сабору може да се учи новинарство (акредитовано је 238 представника седме силе),али и дође до академског звања– оснивач „Мегатренд” универзитета Мића Јовановић хоће овде да отвори „Академију за трубу”

Гуча – Милутин Мркоњић почео је своју беседу Драгачевцима реченицом: „Ви сте данас центар света”, и затим, крај споменика трубачу у средишту Гуче, отворио 49. драгачевски сабор трубача. Министар инфраструктуре у Влади Србије је част да на јарбол подигне саборску заставу препустио Драгану Јовановићу Лафу (73) из Дљина код Лучана, који је са својим оркестром победио на првом Сабору, у јесен 1961. године.

– Обећавам у име владе да ћемо идуће године завршити пут Гуча–Лучани и да ће председник државе, претпостављам да ме толико цени па ће то прихватити, постати покровитељ 50. сабора. Јер, ова приредба је оно што Србија данас мора да негује. Ви сте у овом часу, поред младих спортиста, један од ретких брендова Србије. Гуча је нешто што не постоји нигде у свету – казао је Мркоњић отварајући Сабор јуче пре подне.

На свечаности се није појавио најављени ексминистар Велимир Илић, па је Мркоњић одмах смислио ново решење:

(/slika2)– Жао ми је што нема Веље, болестан је данас, али предлажем да он затвори Сабор.

Домаћин ове приредбе и председник лучанске општине Слободан Јоловић, такође здравичарски, подсетио је да је радни наслов 49. сабора „Једном се живи” и преостало је још да се сабораши држе те једноставне филозофије”. За почетак, многима је олакшан долазак у Гучу, почев од тек завршеног сувоземног пута преко Граба, који је раздаљину између Чачка и Гуче са кривудава 22 скратио на знатно правијих 19 километара. Мештани су то прерачунали на свој начин: сад је пут краћи три километра и 15 минута.

Други начин да се љубитељ трубе појави овде јесте путовање небом. Поред хотела „Златна труба” управо је довршен хелипорт, први и једини комерцијални у Србији, иза чије градње стоји Слободан Младеновић, власник хотела. У хотелском ресторану затекли смо Ненада Лалића (58) из фирме „Су-порт Аеродром Београд” који је водио овај посао и зна појединости.

– За следећи сабор биће организован шатл-лет од Београда до Гуче и назад, па ће пословни свет и богатији туристи у престоницу трубе стизати за 36 минута. До тада ће писта да буде опремљена и осветљењем за ноћно слетање – каже Лалић за „Политику”.

Два завршна слоја у овој луци за хеликоптере чини асфалт, дебљине седам и пет сантиметара, писта обухвата простор од 720 метара квадратних и за овај сабор већ је најављено неколико летова.

– Тренутно постоји привремена дозвола, а трајну даје Директорат за цивилну авијацију. У Србији, тренутно, хеликоптере са два мотора који могу саобраћати на оваквом лету – Аеродром „Никола Тесла” Београд – хелипорт Гуча – има и изнајмљује само полиција, у њима је десет седишта а закуп кошта, мислим, од 100.000 до 120.000 динара по сату – вели Лалић.

Посао на хелипорту почет је пре три године и трошкови нису мали. Само квадратни метар писте кошта 25 евра, а грађена је тако да може да издржи знатно веће оптерећење од прописаног (49 килограма по сантиметру).

Милоје Удовичић (68), кафеџија из Прибоја, отворио је јуче „Конак у Гучи” са рестораном и 11 соба, верујући да је добро уложио уштеђевину.

– Суседи су ме лепо примили, а ја волим трубу и знам са кафаном. То је, ваљда, довољно за почетак – приповеда Удовичић, Златиборац родом.

Зато се кафана и пекара у Прибоју које држе његове кћерке зову „Златибор”, а у престоници трубе распоредио је посао на све четири своје кћери и припадајуће укућане.

На 49. сабору може да се учи новинарство (акредитовано је 238 представника седме силе), али и дође до академског звања. Оснивач „Мегатренд” универзитета Мића Јовановић поручио је јуче управи Сабора да ће његова установа отворити, управо у Гучи, „Академију за трубу” па ће прва година нових академаца на 50. сабору догодине имати практичну наставу.

(/slika3)Први од пет саборских дана затекао је многе сабораше у послу, крчмаре понајвише. Већ се диме гарави ћупови са свадбарским купусом и посетиоци ће, сва је прилика, моћи да бирају и место и цену за ћасу „масног задовољства”. Најпознатији гучки угоститељ – Предраг Броћић Дачо (74) јуче је објавио ценовник чије основне ставке изгледају овако: порција купуса 400 динара, литар вина 700, пиво 150, кафа 70, ракија 150, виски 300, јагњетина 1.500 динара килограм, прасетина 1.200, кисела вода, сокови и салате по 200 динара.

У другим шатрама, међутим, крчмари су почели дан са ценом од 200 или 300 динара за порцију купуса, јер их је прошла година, кад су шатре остале у губитку, научила да размисле двапут пре него што напишу ценовник.

Иако је Сабор настао у порти гучке цркве и кроз њу се деценијама ориле трубе, већ је четврта година како нема шатри на 70 ари црквене земље, око храма.

– Нико од организатора није нас ни телефоном позвао да би упитао желимо ли да издамо порту за потребе Сабора. Зато је и ове године празна, али следеће, на 50. сабору, сигурно неће бити. До тада ћемо наћи начин да је понудимо саборашима на коришћење – каже за „Политику” Синиша Никитовић (36), старешина цркве и прота гучки.

Запело је око новца. Црква је тражила да приход од издавања порте дели са управом Сабора на равне части, док је саборска влада, прихватајући поделу 50:50, тражила да се најпре одбије 40 одсто на име трошкова организације. На том пољу, дакле, преговори су били прекинути 2006. године, а ове нису ни почињали. Амин.

Гвозден Оташевић