Москва од НАТО-а и САД тражи уздржаност

Од нашег дописника
Москва, 5. августа – Годину дана после петодневног рата у Јужној Осетији који је довео до појаве две нове државе на карти света, ситуација на том терену је веома напета. Пуцњава на граници између Грузије и Јужне Осетије, за коју обе стране оптужују једна другу, не престаје, а према руским подацима, за годину дана било је више од 120 провокација са грузијске стране против Абхазије и Јужне Осетије. Уз то, Грузија се и даље наоружава.

Григориј Карасин, заменик министра иностраних послова РФ, на прес-конференцији поводом годишњице прошлогодишњег рата, изјавио је данас да Сједињене Државе и даље достављају оружје Грузији и додао да изјава Александра Вершбоуа, заменика шефа Пентагона, да САД не наоружавају Грузију „није пуна истина”.

„Према нашим подацима, испоруке оружја из САД се настављају, то изазива опрез и нагони нас да предузмемо своје мере”, рекао је Карасин додавши да САД нису једине које наоружавају Грузију.

Дипломата је затражио од новог руководства НАТО-а више уздржаности приликом указивању помоћи Грузији, „пре свега ограничавајући давање лажних сигнала Тбилисију о томе да ће сва снага северноатлантског пакта у свим условима бити на страни данашњег руководства Грузије”.

Карасин је коментарисао и све чешће изјаве неких политичара да Русија намерава да анектира Абхазију.

„Може се говорити о томе да помоћ Руске Федерације Абхазији у изградњи националне државе носи системски карактер, али руска држава нема намере да анектира ни Абхазију, ни Јужну Осетију”, рекао је Карасин, а коментаришући изјаву председника Јужне Осетије да република може временом да уђе у састав РФ, он је истакао да је тешко данас нагађати шта ће се догодити у будућности, али да Русија сада тежи развоју међудржавних односа.

Антон Ноговицин, заменик начелника генералштаба оружаних снага Русије, говорио је данас о опасности од новог рата на Кавказу јер неколико земаља помаже Грузији да обнови ратни потенцијал своје армије – финансијски и испоруком оружја.

„Ми видимо да се обнавља ратни потенцијал армије и повећава ниво оперативне војне припреме”, рекао је Ноговицин истакавши да Русију забрињавају задаци и циљеви које грузијска војска поставља у припреми и војним вежбама.

Упркос томе, „Русија не намерава да формира било какву већу војну формацију у Јужној Осетији, нити да постави радиолокационо поље. То је, као прво, глупо, а друго, није неопходно. Ако буде агресије, одговор Русије ће бити адекватан”.

Карасин је представио доказе грузијске агресије прикупљане годину дана, међу којима су и трофејна документа која потврђују многогодишњу припрему Грузије за напад на Цхинвали: „Према документима која смо прикупили, Грузија се за рат припрема од 2004. године. Међу главним циљевима напада, поред зграде владе републике и телевизијског торња у Цхинвалију, био је и полигон руских миротвораца, тврди Ноговицин.

Сви ти подаци предати су мисији Европске уније која би требало да да своју оцену догађаја, и с нестрпљењем се, каже заменик начелника руских оружаних снага, очекује одговор на питање какве мере ће бити предузете против агресора.

Говорећи о односима са Западом, годину дана после рата на Кавказу, Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије, изјавио је да грузијска тема све мање утиче на њих.

„Запад има ставове различите од наших, али више не врши притисак на нас. О својим ставовима говоре, рекао бих, реда ради ”, истакао је Лавров.

Он је грузијског председника Михаила Сакашвилија назвао политичарем који је „одрадио своје”, а колико ће још остати на власти, одлучиће грузијски народ“.

„Пројекат Сакашвили био је очигледно идеолошки, виртуелни, и потпуно је пропао”, закључио је Лавров.

-----------------------------------------------------------

Жртве

У петодневном рату, према званичним подацима, погинула су 64 руска војника. Њих 49 погинуло је у операцији „Присиле на мир”, а 15 миротвораца је погинуло пре доласка 58. армије у Јужну Осетију. Још 15 миротвораца је рањено.

Русија је изгубила четири авиона, погинула су четири пилота: ни дан-данас се не зна судбина Александра Коренцова, командира обореног тактичког бомбардера „Ту-22”.