Moskva od NATO-a i SAD traži uzdržanost

Od našeg dopisnika
Moskva, 5. avgusta – Godinu dana posle petodnevnog rata u Južnoj Osetiji koji je doveo do pojave dve nove države na karti sveta, situacija na tom terenu je veoma napeta. Pucnjava na granici između Gruzije i Južne Osetije, za koju obe strane optužuju jedna drugu, ne prestaje, a prema ruskim podacima, za godinu dana bilo je više od 120 provokacija sa gruzijske strane protiv Abhazije i Južne Osetije. Uz to, Gruzija se i dalje naoružava.

Grigorij Karasin, zamenik ministra inostranih poslova RF, na pres-konferenciji povodom godišnjice prošlogodišnjeg rata, izjavio je danas da Sjedinjene Države i dalje dostavljaju oružje Gruziji i dodao da izjava Aleksandra Veršboua, zamenika šefa Pentagona, da SAD ne naoružavaju Gruziju „nije puna istina”.

„Prema našim podacima, isporuke oružja iz SAD se nastavljaju, to izaziva oprez i nagoni nas da preduzmemo svoje mere”, rekao je Karasin dodavši da SAD nisu jedine koje naoružavaju Gruziju.

Diplomata je zatražio od novog rukovodstva NATO-a više uzdržanosti prilikom ukazivanju pomoći Gruziji, „pre svega ograničavajući davanje lažnih signala Tbilisiju o tome da će sva snaga severnoatlantskog pakta u svim uslovima biti na strani današnjeg rukovodstva Gruzije”.

Karasin je komentarisao i sve češće izjave nekih političara da Rusija namerava da anektira Abhaziju.

„Može se govoriti o tome da pomoć Ruske Federacije Abhaziji u izgradnji nacionalne države nosi sistemski karakter, ali ruska država nema namere da anektira ni Abhaziju, ni Južnu Osetiju”, rekao je Karasin, a komentarišući izjavu predsednika Južne Osetije da republika može vremenom da uđe u sastav RF, on je istakao da je teško danas nagađati šta će se dogoditi u budućnosti, ali da Rusija sada teži razvoju međudržavnih odnosa.

Anton Nogovicin, zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Rusije, govorio je danas o opasnosti od novog rata na Kavkazu jer nekoliko zemalja pomaže Gruziji da obnovi ratni potencijal svoje armije – finansijski i isporukom oružja.

„Mi vidimo da se obnavlja ratni potencijal armije i povećava nivo operativne vojne pripreme”, rekao je Nogovicin istakavši da Rusiju zabrinjavaju zadaci i ciljevi koje gruzijska vojska postavlja u pripremi i vojnim vežbama.

Uprkos tome, „Rusija ne namerava da formira bilo kakvu veću vojnu formaciju u Južnoj Osetiji, niti da postavi radiolokaciono polje. To je, kao prvo, glupo, a drugo, nije neophodno. Ako bude agresije, odgovor Rusije će biti adekvatan”.

Karasin je predstavio dokaze gruzijske agresije prikupljane godinu dana, među kojima su i trofejna dokumenta koja potvrđuju mnogogodišnju pripremu Gruzije za napad na Chinvali: „Prema dokumentima koja smo prikupili, Gruzija se za rat priprema od 2004. godine. Među glavnim ciljevima napada, pored zgrade vlade republike i televizijskog tornja u Chinvaliju, bio je i poligon ruskih mirotvoraca, tvrdi Nogovicin.

Svi ti podaci predati su misiji Evropske unije koja bi trebalo da da svoju ocenu događaja, i s nestrpljenjem se, kaže zamenik načelnika ruskih oružanih snaga, očekuje odgovor na pitanje kakve mere će biti preduzete protiv agresora.

Govoreći o odnosima sa Zapadom, godinu dana posle rata na Kavkazu, Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, izjavio je da gruzijska tema sve manje utiče na njih.

„Zapad ima stavove različite od naših, ali više ne vrši pritisak na nas. O svojim stavovima govore, rekao bih, reda radi ”, istakao je Lavrov.

On je gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija nazvao političarem koji je „odradio svoje”, a koliko će još ostati na vlasti, odlučiće gruzijski narod“.

„Projekat Sakašvili bio je očigledno ideološki, virtuelni, i potpuno je propao”, zaključio je Lavrov.

-----------------------------------------------------------

Žrtve

U petodnevnom ratu, prema zvaničnim podacima, poginula su 64 ruska vojnika. Njih 49 poginulo je u operaciji „Prisile na mir”, a 15 mirotvoraca je poginulo pre dolaska 58. armije u Južnu Osetiju. Još 15 mirotvoraca je ranjeno.

Rusija je izgubila četiri aviona, poginula su četiri pilota: ni dan-danas se ne zna sudbina Aleksandra Korencova, komandira oborenog taktičkog bombardera „Tu-22”.