Ценкање одлаже ревизора

Потреба Владе Србије и српског дела Управног одбора НИС-а да се ангажовањем суперревизора што пре анулира извештај КПМГ по којем је ова компанија 2008. годину завршила с губитком од око 90 милиона евра и докаже да је НИС пословао с добитком од око 2,3 милијарде динара, као да јењава. „Усијане главе” су се од маја (када је КПМГ изашао с овим извештајем о НИС-у као губиташу) охладиле – или зато јер се схватило да великих разлика у новом суперревизорском извештају не може бити, или зато што ће реприза овог посла коштати не 100.000 него 250.000 евра.

Било како било, чињеница је да се на одабир новог ревизора чека дуже од месец дана, а одлука о ангажовању није донета ни на другој узастопној седници УО НИС-а, пре два дана. Помака нема ни међу представницима радне групе за избор новог ревизора коју предводи Душан Мракић, државни секретар у Министарству енергетике.

А време цури.

Суперревизор, кога ангажује и плаћа Влада Србије, требало је да буде именован до средине јула како би до 30. септембра, када по Закону о привредним друштвима истиче последњи рок за усвајање консолидованог финансијског биланса за 2008. годину, завршио свој део посла.

Никола Мартиновић, члан Управног одбора НИС-а, потврђује за „Политику” да је ово питање и даље отворено, јер сагласност о ангажовању новог ревизора није постигнута ни пре два дана на седници Управног одбора.

– Разговори се настављају од понедељка, а главна препрека да се обелодани да ће овај посао највероватније радити „Ернст и Јанг” јесте што не можемо да се договоримо око висине надокнаде – каже Мартиновић.

Упитан колико све краћи временски рокови за завршетак овог посла обесмишљавају целу ствар, Мартиновић каже да времена има довољно само треба утврдити цену.

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, тврди да цена од 250.000 евра јесте велика за српске услове, али да комплетно чешљање пословних књига компанија за које се ангажују највеће ревизорске куће у свету кошта и по милион евра.

– Уколико нови ревизор тражи 250.000 евра то значи да ће радити само финансијску анализу, а не комплетну анализу пословања НИС-а – истиче Павловић.

Он каже да не треба да изненађује што нови ревизор тражи један и по пут више пара, јер је суперревизија по правилу увек скупља. Чињеница је, међутим, каже Павловић, да влада не може да очекује ништа ново у извештају суперревизора, јер је могућност да је претходни КПМГ направио грешку минимална или готово немогућа.
Павловић напомиње да време није проблем и да финансијски извештај о пословању може да се уради врло брзо, јер ревизори имају разрађене програме како то раде. Они практично убацују затечене податке у компјутер и припремају завршни извештај.

– Сасвим би другачија ситуација била ако би нови ревизор поново ушао у НИС и данима контролисао папир по папир. То би захтевало много посла, времена и ангажман великог броја људи што би ревизију додатно поскупело. Овако ће се већ користити затечени подаци што ће суперревизор навести у свом извештају, ограђујући се од неког новог трећег ревизора – каже он.

Упитан шта се дешава уколико до 30. септембра не буде било новог ревизорског извештаја, Павловић истиче да се у том случају усваја онај који је дао претходни – КПМГ. Мањинском власнику у НИС-у у том случају остаје да објасни откуд толика разлика у завршним извештајима српске стране и претходног ревизора – добит од 2,3 милијарде и губитак од осам милијарди динара.

Српска страна, каже Мартиновић, није прихватила званичан извештај КПМГ тврдећи да није урађен комплетан попис имовине НИС-а, залихе, биланси стања и успеха. Српској страни Управног одбора НИС-а није била прихватљива ни методологија коју је ревизор користио.

Јасна Петровић