Руска банка у Србији
Укупна робна размена Србије и Русије ове године је достигла 2,73 милијарде долара, речено је јуче на скупу у Привредној комори Србије, посвећеном економској сарадњи двеју земаља. Русија је већ дуги низ година први или други спољнотрговински партнер Србије када је реч о увозу, а шести по извозу. Осим успешне трговинске размене током ове године и потписивања нацрта споразума о сарадњи у области енергетике, Александар Алексејев, амбасадор Русије, најaвио је и долазак руске банке на наше тржиште, који се очекује у првој половини 2008. године.
Руска страна је заинтересована за инвестиције у сектору енергетике, саобраћаја, транспорта, туризма и финансија, рекао је амбасадор Алексејев. "Аерофлот" намерава да учествује на тендеру за "Јат ервејз", што подразумева куповину авиона, обнову аеродрома "Никола Тесла" и изградњу теретног терминала.
– Руске компаније долазе на српско тржише да би увећале средства, а не да би уништиле српске фирме. Те компаније су финансијски обезбеђене и имају одређене инвестиционе пројекте. Оне би, свакако, преузеле на себе и одређене социјалне обавезе. Да ли смо задовољни овом годином или не, тешко је рећи, али у следећу у улазимо с новим пројектима. Никада, ни на једном нивоу, ништа не условљавамо политичким уступцима с ваше стране. И тако ће бити убудуће – рекао је руски амбасадор.
Србија у последње три године бележи раст извоза у Русију за око 40 одсто, а увоза за 23 процента, прецизирао је Предраг Бубало, министар трговине и услуга.
– Та тенденција бржег раста извоза у односу на увоз настављена је у првих 10 месеци ове године. Споразум о слободној трговини из 2000. године нисмо успели да искористимо на најбољи начин, јер је велики број производа остао изван бесцаринске листе. У претходном периоду је постигнут договор о сарадњи "Заставе-аутомобила" и руског партнера о производњи мотора и мењача за возила. Значајaн је и договор о сарадњи ваздушног, железничког и друмског саобраћаја. Руско тржиште је у овом моменту најперспективније – казао је Бубало и нагласио да је развој туризма и укидање виза између двеју земаља међу приоритетима сарадње.
Као могућу област сарадње Бубало је истакао и ангажовање грађевинске оперативе на изградњи олимпијских објеката у Сочију. Руска влада је за овај пројекат предвидела око 20 милијарди долара.
Из Русије највише увозимо енергенте и њихова заступљеност је око 90 одсто. Подни прекривачи, хартија и картон, лекови, јабуке, паркет, проводници од бакра, посуђе од челика и кукуруз, најзаступљенији су српски производи на руском тржишту. Највећи домаћи извозници су Таркет – Бачка Паланка, Хемофарм –Вршац, Тетрапак – Београд…
– Унапређење робне размене и даља либерализација тржишта је договрена. Тако ће намештај, теписи, вина и лекови који нису имали царинске олакшице убудуће бити присутни на руском тржишту. Споразум о сарадњи у области енергетике Србију би учинио енергетским лидером у региону, обезбедио би Србији велике приходе од транзита, али и енергетску безбедност не само гасом већ и електричном енергијом – казао је Рајко Мајсторовић, председник секције за Руску Федерацију при Привредној комори Србије.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


