Ruska banka u Srbiji

Ukupna robna razmena Srbije i Rusije ove godine je dostigla 2,73 milijarde dolara, rečeno je juče na skupu u Privrednoj komori Srbije, posvećenom ekonomskoj saradnji dveju zemalja. Rusija je već dugi niz godina prvi ili drugi spoljnotrgovinski partner Srbije kada je reč o uvozu, a šesti po izvozu. Osim uspešne trgovinske razmene tokom ove godine i potpisivanja nacrta sporazuma o saradnji u oblasti energetike, Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije, najavio je i dolazak ruske banke na naše tržište, koji se očekuje u prvoj polovini 2008. godine.

Ruska strana je zainteresovana za investicije u sektoru energetike, saobraćaja, transporta, turizma i finansija, rekao je ambasador Aleksejev. "Aeroflot" namerava da učestvuje na tenderu za "Jat ervejz", što podrazumeva kupovinu aviona, obnovu aerodroma "Nikola Tesla" i izgradnju teretnog terminala.

– Ruske kompanije dolaze na srpsko tržiše da bi uvećale sredstva, a ne da bi uništile srpske firme. Te kompanije su finansijski obezbeđene i imaju određene investicione projekte. One bi, svakako, preuzele na sebe i određene socijalne obaveze. Da li smo zadovoljni ovom godinom ili ne, teško je reći, ali u sledeću u ulazimo s novim projektima. Nikada, ni na jednom nivou, ništa ne uslovljavamo političkim ustupcima s vaše strane. I tako će biti ubuduće – rekao je ruski ambasador. 

Srbija u poslednje tri godine beleži rast izvoza u Rusiju za oko 40 odsto, a uvoza za 23 procenta, precizirao je Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.

– Ta tendencija bržeg rasta izvoza u odnosu na uvoz nastavljena je u prvih 10 meseci ove godine. Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine nismo uspeli da iskoristimo na najbolji način, jer je veliki broj proizvoda ostao izvan bescarinske liste. U prethodnom periodu je postignut dogovor o saradnji "Zastave-automobila" i ruskog partnera o proizvodnji motora i menjača za vozila. Značajan je i dogovor o saradnji vazdušnog, železničkog i drumskog saobraćaja. Rusko tržište je u ovom momentu najperspektivnije – kazao je Bubalo i naglasio da je razvoj turizma i ukidanje viza između dveju zemalja među prioritetima saradnje.

Kao moguću oblast saradnje Bubalo je istakao i angažovanje građevinske operative na izgradnji olimpijskih objekata u Sočiju. Ruska vlada je za ovaj projekat predvidela oko 20 milijardi dolara.

Iz Rusije najviše uvozimo energente i njihova zastupljenost je oko 90 odsto. Podni prekrivači, hartija i karton, lekovi, jabuke, parket, provodnici od bakra, posuđe od čelika i kukuruz, najzastupljeniji su srpski proizvodi na ruskom tržištu. Najveći domaći izvoznici su Tarket – Bačka Palanka, Hemofarm –Vršac, Tetrapak – Beograd…