ТВ ценовнике на видело

Да би све било транспарентно и тако се избегле сумње у евентуалну дискриминацију, комерцијални емитери би требало јавно да саопште цене по којима уступају простор политичким странкама, односно председничким кандидатима за промоцију, јер без тога не може да се зна важе ли за поједине кандидате једне, а за остале неке друге тарифе. Овакав предлог потекао је од представника Центра за подршку демократским иницијативама и Фондације "Конрад Аденауер", који су као корисно оценили Општеобавезујуће упутство о понашању емитера у предстојећој кампањи за председничке изборе које је недавно донела Републичка радиодифузна агенција.

Чланови тима, који свака три месеца саопштава своја запажања о поштовању Закона о радиодофузији, сматрају да ће бити посебно занимљиво видети како ће бити спровођена одредба из упутства да у програмима не сме бити индиректне политичке пропаганде за одређене кандидате. То је, по речима др Мирољуба Радојковића, скоро нерешиво питање, пошто носиоци јавних функција користе свој положај тако што баш у време избора по правилу отварају нове објекте, постављају камене-темељце и користе сличне пригоде како би се "на појединца или странку скренула пажња јавности и то јесте индиректна пропаганда". Раде Вељановски је подсетио да у јануару ове године, баш у току предизборне тишине пред парламентарне изборе, било уприличено потписивање уговора између "Телекома" Републике Српске и "Телекома" Србије и у ударним информативним емисијама нашли су се и председник и пола владе која је у томе учествовала, што представља додатну пропаганду. У другим земљама постоји решење и за такве ситуације, јер се догађаји те врсте не бележе ни сликом ни тоном, већ се само прочита текстуална информација.

Говорећи о понашању РТВ станица Радојковић је приметио да су у последњем овогодишњем тромесечју емитери систематски кршили Закон о оглашавању, а да јавност и не зна да ли Републичка радиодифузна агенција предузима неке кораке, пошто РРА прибегава интерним опоменама и не објављује јавно имена таквих емитера. Илуструјући колико поједини емитери "робују комерцијалном моделу " и шта све раде не би ли повећали рејтинг, Радојковић је навео примере "Великог брата" на ТВ Б92 где су у новембру забележени пример говора мржње и директно вређање права сексуалне мањине, испад о справљању дрога. Споменуо је и промашај кабловског оператера СББ када је уместо емисије "Слагалица" емитована најтврђа порнографија. Он очекује да РРА тим поводом реагује. Кад је реч о радио-станицама,

Вељановски каже да су станице са националном фреквенцијом радиле "у оквиру закона и коректно", а приметна је и промена понашања Радија "Фокус" који је у претходним извештајима више пута критикован због говора мржње, увреда и непринципијелног понашања.

Иако је остало свега неколико дана за трансформацију медија које је основала држава, односно локална самоуправа, јер законски рок (неколико пута продужаван) истиче 31. децембра ове године, извесно је да посао до тада неће бити окончан. Власништво је промењено у мање од половине електронских медија, односно код 47 одсто, а да би се избегло гашење станица које нису приватизоване – што закон предвиђа у таквим случајевима, Министарство културе је за тај посао предвидело додатних три месеца.

Професор др Радојковић сматра да трансформација власништва у овим медијима наилази на отпоре с више страна. Пре свега се томе опиру велики регионални РТВ центри, окупљени у Крагујевачкој иницијативи, који се залажу да постану регионални јавни сервиси. Отпор је приметан, како каже, и код власти главног града која настоји да обезбеди посебан статус за РТВ Студио Б, док националне мањине зазиру од тога да будући власници медија на њиховим језицима неће бити заинтересовани да наставе да емитују програм на језицима мањина. Ако обезбеде политичку подршку, заговорници оваквих идеја испословаће и промену Закона о радиодифузији и закона о јавном информисању, али Радојковић упозорава да би те промене могле значити и одступање од хармонизације с правом ЕУ.