Црна ратница

Корњача је у многим културама знак среће, па су поједини народи мрвили њен оклоп и пили прах или носили делове оклопа као моћну амајлију која штити од мрачних сила и гарантује сигурност, складан живот и благостање.

Од Индије до Кине, преко Тибета, турских и монголских племена, све до северноамеричких Индијанаца, корњача је имала значајну симболику – она је представљала слику универзума и сматрала се симболом мајке земље, као и воде и Месеца. Веровало се да је симбол стабилности, сигурности, дуговечности, бесмртности и регенерације.

За Кинезе она је једна од четири свете животиње. Зову је и црна ратница и тада симболише снагу, издржљивост и дуговечност. Царска војска је носила заставу са змајем и црном корњачом, а како су сматрали да је ослонац земље а да су њене ноге четири стране света, некада су у царским гробницама сви стубови почивали на корњачином оклопу за који се веровало да његове шаре могу да предвиде судбину.

За древне Грке и Римљане била је женски принцип и симбол плодности. Плиније Старији је месо корњаче сматрао спасоносним леком против отрова, а будући да у себи носи својства и земље и воде, јер се креће и по једном и по другом, приписивао му је моћ сузбијања магијских чини. За аустралијске Абориџине она је и данас знак добре жетве и обрадиве земље. У алхемичарској симболици представљала је појам massa confusa (првобитна материја коју треба прерадити).

Током средњег века у западном свету корњача је била симбол чедности у браку и жена које остају код куће као ова животиња у свом оклопу, али за хришћане тог доба у иконографији она је била и симбол зла и тромости.

У нашем народу постоји веровање да је сањати корњачу добар предзнак за нову љубав, знак за добру будућност, дуг живот и добро здравље јер симболише плодност, бесмртност и виталност.