Crna ratnica

Kornjača je u mnogim kulturama znak sreće, pa su pojedini narodi mrvili njen oklop i pili prah ili nosili delove oklopa kao moćnu amajliju koja štiti od mračnih sila i garantuje sigurnost, skladan život i blagostanje.

Od Indije do Kine, preko Tibeta, turskih i mongolskih plemena, sve do severnoameričkih Indijanaca, kornjača je imala značajnu simboliku – ona je predstavljala sliku univerzuma i smatrala se simbolom majke zemlje, kao i vode i Meseca. Verovalo se da je simbol stabilnosti, sigurnosti, dugovečnosti, besmrtnosti i regeneracije.

Za Kineze ona je jedna od četiri svete životinje. Zovu je i crna ratnica i tada simboliše snagu, izdržljivost i dugovečnost. Carska vojska je nosila zastavu sa zmajem i crnom kornjačom, a kako su smatrali da je oslonac zemlje a da su njene noge četiri strane sveta, nekada su u carskim grobnicama svi stubovi počivali na kornjačinom oklopu za koji se verovalo da njegove šare mogu da predvide sudbinu.

Za drevne Grke i Rimljane bila je ženski princip i simbol plodnosti. Plinije Stariji je meso kornjače smatrao spasonosnim lekom protiv otrova, a budući da u sebi nosi svojstva i zemlje i vode, jer se kreće i po jednom i po drugom, pripisivao mu je moć suzbijanja magijskih čini. Za australijske Aboridžine ona je i danas znak dobre žetve i obradive zemlje. U alhemičarskoj simbolici predstavljala je pojam massa confusa (prvobitna materija koju treba preraditi).

Tokom srednjeg veka u zapadnom svetu kornjača je bila simbol čednosti u braku i žena koje ostaju kod kuće kao ova životinja u svom oklopu, ali za hrišćane tog doba u ikonografiji ona je bila i simbol zla i tromosti.

U našem narodu postoji verovanje da je sanjati kornjaču dobar predznak za novu ljubav, znak za dobru budućnost, dug život i dobro zdravlje jer simboliše plodnost, besmrtnost i vitalnost.