Кошкања око Обаминог програма

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7.  августа – Усред залагања тима Барака Обаме да побољша здравствену заштиту грађана, Америком се као зараза шире жучни па и претећи протести против предложене реформе. У Тампи, на Флориди, синоћ је чак дошло до кошкања између поборника и противника владиног програма, а обе стране припремају појачавање акција, наговештавајући тако драматизацију, какве поодавно није било у време августовског распуста политичара.

У овом тренутку, противници реформе изгледају активнији. Успели су да повицима, па и погрдама, прекину низ скупова које широм земље организују изасланици да би популарисали нови курс.

Руководство владајуће Демократске партије сматра да протесте организују или бар подстичу чланови опозиционе Републиканске партије док се ови труде да их прикажу као „спонтану реакцију незадовољног народа”. Посматрачи махом слуте да се ради о мобилизацији конзервативистичких и кругова овдашње деснице, који после недавног убедљивог пораза њихових фаворита на председничким и парламентарним изборима настоје да се реафирмишу оспоравањем реформе до које је Обами веома стало а која ужива тесну анкетну подршку.

Бела кућа најављује да ће на критике одговорити „удвостручавањем снаге” аргумената. Њој близак, моћни синдикат АФЛ-КИО (обједињава око 10 милиона радника) истовремено позива чланство да се мобилише како би „надмашили” акције противника реформи.

Какав је домашај растућих сучељавања, питање је око кога се врте различите верзије. Неки их тумаче као наставак демократске традиције да на трибинама грађани расправљају, па и бурно, о животним питањима. По другима, она изражавају појачана социјална разврставања у тренутку кад прераспоређивање терета економске кризе и промене политичких смерница праве нову поделу на „добитнике” и „губитнике”. Трећима се чини да је у току само још једно распаљивање међустраначких страсти.

Добитник Нобелове награде за економију и коментатор либералне оријентације Пол Кругман оцењује да протести конзервативаца више нишане на Обаму таквог какав јесте, него на оно шта он ради. Чланком у данашњем „Њујорк тајмсу”, Кругман сугерише да је у њиховој позадини „културна и расна узнемиреност” којом настоје да потисну наде да је првим ступањем црнца на чело државе „окончана ера љутих (реакционарних) белачких бирача”. И упозорава да би замишљена реформа здравства (по којој би, уз остало, најзад сви Американци били осигурани) могла да пропадне ако Обама не успе да оживи ентузијазам маса који га је довео до кормила Беле куће.

У изборној кампањи је превладавао утисак да је Обама створио нови покрет за модернизацију система. Ривале је убедљиво победио, уверивши бираче да доноси промене, неопходне за излазак из кризе произишле из застрањивања републиканске администрације Џорџа Буша. Као проблем му се, међутим, испоставља то што је за остварење замисли потребно подуже стрпљење, већ поприлично исцрпљено застрањивањима претходника…