Они се питају за судске одлуке

Иако у сенци, судије поротници могу да надгласају судију. Њихова реч се и те како поштује. Од њиховог гласања у великој мери зависи судбина окривљеног. Зову их „људи из народа”, а у доношењу одлука широм Србије, учествују већ 138 година. Од тада је улога поротника у раду правосудног система изузетно битна.

У београдском Окружном суду, мало је познато, тренутно их има 190. Они су ти који у „име народа”, руководећи се правичношћу, равноправно са судијама професионалцима, учествују у доношењу пресуда. За одмеравање казне, питају се од 1871. године када је донет први Закон о пороти у Србији.

– Услови именовања и трајања дужности поротника регулисани су посебним одредбама Законa о судијама. Поменуте одредбе прописују да судија поротник мора да буде држављанин Србије који је навршио 26 година. Бира се на пет година и може поново да буде изабран, а при именовању води се рачуна о старости, занимању, друштвеном положају, знању и стручности кандидата. Поред законских одредаба, мора да се води рачуна и да поротник буде достојан дужности на коју је изабран. У Закону о судијама, између осталог, наведено је и да при именовању „судија из народа” поред особених карактеристика треба водити рачуна и о стручности поротника и склоности ка појединим врстама судских ствари. Судија поротник не може да буде адвокат, нити да пружа правне услуге и стручне савете уз накнаду – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, поротника именује Високи савет правосуђа на предлог министра правде. Пре него што предложи избор одређене особе, министар би требало да прибави мишљење председника суда, за који се тај поротник бира.

– У београдском Окружном суду тренутно има 190 изабрана поротника. Пре ступања на „дужност”, он полаже заклетву пред председником суда за који је именован. Уколико је против поротника покренут кривични поступак, председник суда има право да га удаљи са дужности. Министар и председник Врховног суда Србије могу да покрену иницијативу за утврђивање разлога за престанак дужности поротника – рекла је Рамићева.

Према њеним речима, од самих поротника зависи колико ће учествовати у раду суда. Без обзира на то, њихово мишљење се апсолутно уважава. Било је случајева, тврди Рамићева, да поротници надгласају професионалног судију.

Одлуке већа доносе се после усменог већања и гласања, а донета је када је за њу гласала већина чланова већа. За одлуку се траже гласови већине свих чланова већа, односно апсолутна већина. Већањем и гласањем руководи председник већа. Он се уједно и стара да се сва питања свестрано и потпуно размотре. Судија последњи гласа. Гласање је усмено и у кругу већа јавно. На овај начин, објашњава Рамићева, обезбеђују се процесне гаранције за независност и самосталност судија код одлучивања.

– Већа се и гласа у тајном заседању тако да у просторији могу да буду присутни само чланови већа и записничар. Приликом већања и гласања, води се посебан записник који се чува затворен у посебном омоту и тиме је неприступачан странкама и особама које разматрају списе. Законима о судовима и Судским пословником установљена је дужност чланова већа и записничара да чувају службену тајну. Одлука је коначно донета када је по завршеном већању прописано изгласана и унета у записник о већању и гласању и записник о претресу – објашњава Рамићева.

На питање да ли се порота укључује у сложенијим или једноставнијим случајевима, Рамићева објашњава да су законом предвиђени случајеви када суди судија појединац, али да је у принципу, правило да суд суди у већу.

– Уколико се против оптуженог води кривични поступак за дело за које може да се изрекне казна затвора у трајању од 15 година или тежа, судско веће је састављено од двојице професионалних и тројице судија поротника. Поступке који се воде против оптужених за кривична дела за које је запрећена блажа казна води трочлано веће – објаснила је Рамићева.

Интересантно је да се по правилу, поротник у предмет укључује на његовом почетку и да га прати до краја, као члан судског већа. Са предметом се упознаје у судници што, како Рамићева каже, доприноси тајности и правичности суђења.

Сваки поротник има свој „лични лист”. Њега формирају службеници персоналне службе и у њему се налазе сви подаци о њему. За свој рад, судије поротници добијају накнаду у виду паушала чију висину одређује Министарство правде. Поред паушала, поротници добијају такозвану сатницу и накнаду за превоз.

– Паушал за пензионере и незапослене износи 943 динара, док је за приватнике, земљораднике и запослене одређена накнада од 1.347 динара. Поред овога, судији поротнику припада и награда од 121 динар по часу рада као и трошкови превоза. По завршетку обавеза у суду, поротник је дужан да се јави персоналној служби. Ту добија решење у којем је наведено колико је сати тог дана провео у суду. На крају месеца, решења се сабирају и на основу њих се поротницима исплаћује новац. Новац се исплаћује из буџетских средстава посебне намене – навела је Рамићева.

Мирослава Дерикоњић