Сова из јаме

У Северној и Јужној Америци живи необична сова. За разлику од већине својих рођака које живе усамљене на дрвету и у лов крећу кад падне мрак, сова јамарка насељава непрегледна травната пространства и гнезди се у малим рупама ископаним у земљи, а храну тражи и дању и ноћу. Док су остале сове крупне птице, јамарка је мала, ситнија од голуба и тешка свега 150 грама. Тело јој је прекривено браонкастим перјем, прошараним беличастим пегама, тако да је готово неприметна у сувој ниској трави.
Дом у којем живи ретко копа сама. Обично се усели у напуштену јазбину јазавца или преријског пса, бирајући место око којег има доста корова у којем може да пронађе храну: скакавце, бубашвабе, мишеве, волухарице, жабе, змије, ситније птице и животињске лешине. За разлику од других сова, једе и воће и семенке. Захваљујући снажним и дугим ногама, одличан је тркач па најчешће лови на земљи. Избегава да лети, како би уштеђену енергију могла да искористи за загревање, пошто живи у хладним крајевима. Птице које настањују ледене пределе Канаде зими се селе у Мексико и Калифорнију, док јамарке из Патагоније целу годину проводе у овом непрегледном хладном пространству.

Живе у паровима и најчешће се гнезде у раштрканим колонијама. Неколико одраслих птица увек је у извидници: стоје на узвишењима од ископане земље или на ниским жбуновима пазећи да не наиђе грабљивац. Ове мале сове имају велики број непријатеља, међу којима су птице грабљивице, творови, јазавци, змије, оклопници, мачке и пси. Ако опазе опасност, извиђачи ће хуком упозорити остале и све птице ће муњевито нестати под земљом. Када се грабљивац приближи младунцима, они ће се послужити триком како би га отерали: умеју верно да подражавају звук који производи змија звечарка.

Сове јамарке су праве брбљивице, а мужјаци су посебно гласни у сезони парења, када заводе женке хуком, чешкањем, грицкањем и показивањем светлог перја на грудима. Облећу око ње, уздижу се и до 30 метара, а затим се обрушавају ка својој изабраници. И тако сатима, све док она не пристане на парење. Женка снесе и до 12 јаја, у размаку од по један дан, и на њима лежи у наредне четири недеље. За то време мужјак јој доноси храну и тера уљезе од гнезда. Десетак дана пошто се испиле, младунци већ чекају на улазу у подземно гнездо да им родитељи доносе да једу. Мужјак и женка распоређују своје бројно потомство у неколико оближњих јама како не би сви настрадали ако их грабљивци пронађу. Упркос родитељској бризи, само ће половина младунаца доживети да изађе из јаме. Месец дана по доласку на свет, младе сове ће први пут напустити склониште и почети да уче да лете и лове, а потпуно ће се осамосталити кад наврше десет недеља.

Д. Д.