Новине којима ни криза не смета

Још 2006.угледни британски недељник „Економист”, у провокативном тону, предсказао је да ће последњи дневни лист нестати са киоска 2043. године. Сада је рецесија та која убрзава овај процес. Многи европски дневници и недељни листови, нарочито захваћени драстичним падом рекламног простора, бележе губитке. Тако на пример, ових дана италијански економски дневник „Il sole 24 ore” обелоданио је да је прву половину године завршио у „црвеном”. Губитку од 9,2 милиона евра највише је допринео пад прихода од реклама у висини од 27,3 одсто, односно у вредности од 100,3 милиона евра. Савет листа је стога донео „структурални програм редукције трошкова” у укупном износу од 40 милиона евра, који ће током најављене двогодишње примене, између осталог, довести и до смањења броја запослених: 200 запослених, од којих 40 новинара, могу да очекују да заврше на улици. Али, то није случај са лондонским „Економистом”. Напротив, лист је 31.марта 2009.усвојио рекордни завршни рачун.

Штампана верзија овог престижног недељника, који је 1843. годинеосновао Џејмс Вилсон, заговорник слободне трговине, излази сваког четвртка, а широм света доступнаје у петак (онлајн издање може се консултовати у четвртак увече). Аргументи чланака, са информацијама из читавог света, односе се на најважније вести из економије, међународне политике и финансија, не остављајући пострани ни значајна збивања на културној и уметничкој сцени.

Већу времену када је алармирао остатак информативног система, овај недељник, у власништву Економист групе, пријавио је приход (добит) од 218 милиона фунти са нето зарадом (профитом) која је износила 22, а сада је достигла 32 милиона. Очигледно, данас овај „барјактар” глобализације – првенствено намењен елитној читалачкој публици, утицајним пословним људима и политичарима – жање своје успехе. Продаје више од 1,4 милиона примерака, дупло више него пре десет година, чак пет пута вишенего осамдесетих. Наиме, истина је да је „Економист”, после више од једног века „суздржаних” биланса, почео да зарађује и да дистрибуира својим акционарима чак и мало више од онога што зарађује.Тако је током последње четири пословне године (завршене позитивно) поделио дивиденде у висини од 152 милиона, иако је остварио добитак од „само” 126 милиона.

Други пример квалитетног издаваштва, који не само опстаје, него такође бележи рекордни биланс у европском издаваштву захваћеном кризом, потписује немачка група Аксел Спрингер која објављује „Билд”. Апсолутна већина капитала групе је у рукама Фриде Спрингер, удовице оснивача овог немачког издавачког колоса са 10.600 запослених.

За разлику од глобалног „Економиста”, Спрингер издаје новине везане за територију: „Билд” излази са чак 32 локална издања. Наведени лист, основан 1952, свој врхунац је достигао осамдесетих када је продавао више од петмилиона копија. Касније, иако у постепеној деклинацији (већ 2005.продавао је 3,8 милиона примерака), „Билд” је и даље задржао прво место на европској топ-листи. Иако данас излази у 3,3 милиона примерака, овај дневник-таблоид, који претежно нуди сензационалистичке и трачерске информације, вешто их мешајући са политичким анализама, јошувек је најраспрострањенији лист у читавој Европи.

Мада током тешке 2008. годиненије остварио профит, Спрингер даје високе дивиденде, додуше мање од енглеског колеге, али је нарочито издашан према менаџерима. Његова четири топ (врхунска) руководиоца 2008.укупно су зарадила 13,1 милион евра. „Економист” не даје комплетне информације о зарадама, али изгледа да није тако широке руке.

Група Спрингер обраћа посебну пажњу на оперативне трошкове. Иако је већизвршила три велика преструктурисања: трансфер седишта из Хамбурга у Берлин који је резултирао отпуштањем око 15 одсто запослених; заједничко коришћење штампарије са другим немачким колосом, Бертелсманом; реорганизација редакција у непрекидном току онлајн –штампана верзија –онлајн, најавила је нове резове у висини од 40 милиона евра.

Међутим, најјачу страну берлинске групе с једне стране представља продаја а, с друге, мања зависност од реклама у односу на друге немачке (и британске) медије који више од половине промета обезбеђују на тај начин.

Италијан Ђузепе Вита (рођен у Фавари на Сицилији пре 74 године), председник Надзорног савета групе Аксел Спрингер, у разговору за „Коријере дела сера”, каже да издавачка делатност у Немачкој, као читава економија, трпи последице рецесије. Међутим издавачи нису затражили помоћод владе. „У овом времену, тешком за све, Спрингер неће поновити рекорд из 2008, али ће наставити да добро зарађује. Кризе се, уосталом, завршавају са јачањем тржишних вођа. Ми смо здрав лидер, обазриви на трошкове и мање зависни од других од рекламе. Када твоје новине достигну више људи од било ког телевизијског програма, постајешсредство којег се ниједан оглашивачне може одрећи”, закључује председник прве мултимедијалне немачке групе.

Сигурно да је заслуга „Билда” што његова публика премашује број гледалаца било које емисије на немачкој телевизији. Ипак, можда је то делимично и заслуга издавачког лобија који је успео да обузда комерцијалне телевизије, тако да добије мање снажног и способног ривала, што свакако није ситуација у неким другим европским државама.