Novine kojima ni kriza ne smeta

Još 2006.ugledni britanski nedeljnik „Ekonomist”, u provokativnom tonu, predskazao je da će poslednji dnevni list nestati sa kioska 2043. godine. Sada je recesija ta koja ubrzava ovaj proces. Mnogi evropski dnevnici i nedeljni listovi, naročito zahvaćeni drastičnim padom reklamnog prostora, beleže gubitke. Tako na primer, ovih dana italijanski ekonomski dnevnik „Il sole 24 ore” obelodanio je da je prvu polovinu godine završio u „crvenom”. Gubitku od 9,2 miliona evra najviše je doprineo pad prihoda od reklama u visini od 27,3 odsto, odnosno u vrednosti od 100,3 miliona evra. Savet lista je stoga doneo „strukturalni program redukcije troškova” u ukupnom iznosu od 40 miliona evra, koji će tokom najavljene dvogodišnje primene, između ostalog, dovesti i do smanjenja broja zaposlenih: 200 zaposlenih, od kojih 40 novinara, mogu da očekuju da završe na ulici. Ali, to nije slučaj sa londonskim „Ekonomistom”. Naprotiv, list je 31.marta 2009.usvojio rekordni završni račun.

Štampana verzija ovog prestižnog nedeljnika, koji je 1843. godineosnovao Džejms Vilson, zagovornik slobodne trgovine, izlazi svakog četvrtka, a širom sveta dostupnaje u petak (onlajn izdanje može se konsultovati u četvrtak uveče). Argumenti članaka, sa informacijama iz čitavog sveta, odnose se na najvažnije vesti iz ekonomije, međunarodne politike i finansija, ne ostavljajući postrani ni značajna zbivanja na kulturnoj i umetničkoj sceni.

Veću vremenu kada je alarmirao ostatak informativnog sistema, ovaj nedeljnik, u vlasništvu Ekonomist grupe, prijavio je prihod (dobit) od 218 miliona funti sa neto zaradom (profitom) koja je iznosila 22, a sada je dostigla 32 miliona. Očigledno, danas ovaj „barjaktar” globalizacije – prvenstveno namenjen elitnoj čitalačkoj publici, uticajnim poslovnim ljudima i političarima – žanje svoje uspehe. Prodaje više od 1,4 miliona primeraka, duplo više nego pre deset godina, čak pet puta višenego osamdesetih. Naime, istina je da je „Ekonomist”, posle više od jednog veka „suzdržanih” bilansa, počeo da zarađuje i da distribuira svojim akcionarima čak i malo više od onoga što zarađuje.Tako je tokom poslednje četiri poslovne godine (završene pozitivno) podelio dividende u visini od 152 miliona, iako je ostvario dobitak od „samo” 126 miliona.

Drugi primer kvalitetnog izdavaštva, koji ne samo opstaje, nego takođe beleži rekordni bilans u evropskom izdavaštvu zahvaćenom krizom, potpisuje nemačka grupa Aksel Springer koja objavljuje „Bild”. Apsolutna većina kapitala grupe je u rukama Fride Springer, udovice osnivača ovog nemačkog izdavačkog kolosa sa 10.600 zaposlenih.

Za razliku od globalnog „Ekonomista”, Springer izdaje novine vezane za teritoriju: „Bild” izlazi sa čak 32 lokalna izdanja. Navedeni list, osnovan 1952, svoj vrhunac je dostigao osamdesetih kada je prodavao više od petmiliona kopija. Kasnije, iako u postepenoj deklinaciji (već 2005.prodavao je 3,8 miliona primeraka), „Bild” je i dalje zadržao prvo mesto na evropskoj top-listi. Iako danas izlazi u 3,3 miliona primeraka, ovaj dnevnik-tabloid, koji pretežno nudi senzacionalističke i tračerske informacije, vešto ih mešajući sa političkim analizama, jošuvek je najrasprostranjeniji list u čitavoj Evropi.

Mada tokom teške 2008. godinenije ostvario profit, Springer daje visoke dividende, doduše manje od engleskog kolege, ali je naročito izdašan prema menadžerima. Njegova četiri top (vrhunska) rukovodioca 2008.ukupno su zaradila 13,1 milion evra. „Ekonomist” ne daje kompletne informacije o zaradama, ali izgleda da nije tako široke ruke.

Grupa Springer obraća posebnu pažnju na operativne troškove. Iako je većizvršila tri velika prestrukturisanja: transfer sedišta iz Hamburga u Berlin koji je rezultirao otpuštanjem oko 15 odsto zaposlenih; zajedničko korišćenje štamparije sa drugim nemačkim kolosom, Bertelsmanom; reorganizacija redakcija u neprekidnom toku onlajn –štampana verzija –onlajn, najavila je nove rezove u visini od 40 miliona evra.

Međutim, najjaču stranu berlinske grupe s jedne strane predstavlja prodaja a, s druge, manja zavisnost od reklama u odnosu na druge nemačke (i britanske) medije koji više od polovine prometa obezbeđuju na taj način.

Italijan Đuzepe Vita (rođen u Favari na Siciliji pre 74 godine), predsednik Nadzornog saveta grupe Aksel Springer, u razgovoru za „Korijere dela sera”, kaže da izdavačka delatnost u Nemačkoj, kao čitava ekonomija, trpi posledice recesije. Međutim izdavači nisu zatražili pomoćod vlade. „U ovom vremenu, teškom za sve, Springer neće ponoviti rekord iz 2008, ali će nastaviti da dobro zarađuje. Krize se, uostalom, završavaju sa jačanjem tržišnih vođa. Mi smo zdrav lider, obazrivi na troškove i manje zavisni od drugih od reklame. Kada tvoje novine dostignu više ljudi od bilo kog televizijskog programa, postaješsredstvo kojeg se nijedan oglašivačne može odreći”, zaključuje predsednik prve multimedijalne nemačke grupe.

Sigurno da je zasluga „Bilda” što njegova publika premašuje broj gledalaca bilo koje emisije na nemačkoj televiziji. Ipak, možda je to delimično i zasluga izdavačkog lobija koji je uspeo da obuzda komercijalne televizije, tako da dobije manje snažnog i sposobnog rivala, što svakako nije situacija u nekim drugim evropskim državama.