Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Антидржавне” непогоде

„Антидржавне” непогоде
Да ли ћемо чешће гледати овакве призоре: тајфун је јуче срушио хотел на Тајвану (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. августа – Врућина је, прегрејани су нам и нерви, тражимо кривца за недаће и тамо где га нема, већ истањене буџете нам кидају повећани трошкови за расхлађивање, бежимо на плаже и у шуме, али махом и не помишљамо да смо тако и – учесници у рату будућности, у коме ће клима „све да нам расклима”. Баш то што не слутимо – предочавају овдашњи стратешки тимови.

Климатска тумбања, произлази из извештаја армијских и обавештајних служби САД, добиће наредних деценија чак, сугерише се, антинародни и антидржавни карактер. Јаке елементарне непогоде проузроковаће масовне сеобе и глобалне заразе, изазивати кризе које ће рушити владе, подстицати тероризам и војне интервенције, дестабилизовати делове планете…

Све то се прецизира, како данас ексклузивно преноси „Њујорк тајмс”, у „првом раду којим Пентагон и обавештајне службе озбиљно сагледавају последице климатских промена по националну безбедност”. Као главна попришта фронта будућности наводе се, засад, само простори који су већ хронично изложени оружаним или климатским пустошењима – подсахарска Африка, Блиски и Средњи исток, југоисточна Азија.

Драме на овим подручјима и сада потресају свет – ратовима, диверзијама, хуманитарним катастрофама, скоком цена горива – па би могло да се очекује да ће се тамошње невоље, често увећане спољним неоправданим акцијама (као у Ираку, на пример) и даље преливати” и на друге крајеве. За проверу прогноза, у вашингтонском Националном институту за одбрану направљен је недавно експеримент у коме се калкулисало с „разорним поплавама у Бангладешу, због којих би стотине хиљада људи избегло у Индију, изазивајући верске сукобе, ширење заразних болести и велика оштећења инфраструктуре”.

Стратешким рапортом превладавају процене са становишта америчке безбедности и реаговања на спољне изазове. Указује се, тако, да би „кризе у снабдевању водом и храном, као и катастрофалне поплаве могле да доведу до америчког хуманитарног или војног реаговања”. 

Предсказује се, такође, и раст непосредног ризика по армијска упоришта суперсиле. Подсећајући на оштећења која су овдашњи војни погони претрпели при налетима урагана на Флориду, извештај препоручује да се појача заштита од климатских удара и локалној поморској бази у Норфолку, Вирџинија, као и инсталацијама на острву Дијего Гарсија („одскочне даске” америчким и британским снагама за Блиски исток), којима прети „опасност од растућег нивоа мора”... До оваквих упозорења долази у време кад администрација Барака Обаме настоји да битно промени политичку атмосферу у америчком приступу климатским ефектима. Залаже се, укратко, за што бржу примену алтернативних облика енергије, смањење потрошње енергената који загађују ваздух и тако увећавају „бесове” природе, као и за приступање Америке међународним споразумима на том пољу.

Није извесно, међутим, да ли за такву иницијативу ужива потребну подршку домаћих законодаваца. Конгресмени из региона који живе од „прљаве индустрије” пружају жесток отпор, позивајући се на рачунице по којима би еколошка побољшања оштетила те крајеве и знатно поскупела живот грађана, а тиме и изборну базу дотичних политичара.

Или ћемо сада платити извесну економску цену за смањивање загађивања ваздуха, или ћемо касније цену платити војним подухватима који укључују и губитке људских живота – упозорио је генерал Ентони Зини, члан организације која даје истраживачке анализе ратној морнарици. Процењује се да Обамин тим показује спремност, већу од свих претходних председничких екипа, да овдашњу политичку климу промени у правцу ублажавања општих климатских ломова. Придобијању подршке за такву иницијативу треба да послужи, чини се, и рапорт с најавом – могућног антидржавног дејства природних непогода.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.