„Antidržavne” nepogode

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. avgusta – Vrućina je, pregrejani su nam i nervi, tražimo krivca za nedaće i tamo gde ga nema, već istanjene budžete nam kidaju povećani troškovi za rashlađivanje, bežimo na plaže i u šume, ali mahom i ne pomišljamo da smo tako i – učesnici u ratu budućnosti, u kome će klima „sve da nam rasklima”. Baš to što ne slutimo – predočavaju ovdašnji strateški timovi.

Klimatska tumbanja, proizlazi iz izveštaja armijskih i obaveštajnih službi SAD, dobiće narednih decenija čak, sugeriše se, antinarodni i antidržavni karakter. Jake elementarne nepogode prouzrokovaće masovne seobe i globalne zaraze, izazivati krize koje će rušiti vlade, podsticati terorizam i vojne intervencije, destabilizovati delove planete…

Sve to se precizira, kako danas ekskluzivno prenosi „Njujork tajms”, u „prvom radu kojim Pentagon i obaveštajne službe ozbiljno sagledavaju posledice klimatskih promena po nacionalnu bezbednost”. Kao glavna poprišta fronta budućnosti navode se, zasad, samo prostori koji su već hronično izloženi oružanim ili klimatskim pustošenjima – podsaharska Afrika, Bliski i Srednji istok, jugoistočna Azija.

Drame na ovim područjima i sada potresaju svet – ratovima, diverzijama, humanitarnim katastrofama, skokom cena goriva – pa bi moglo da se očekuje da će se tamošnje nevolje, često uvećane spoljnim neopravdanim akcijama (kao u Iraku, na primer) i dalje prelivati” i na druge krajeve. Za proveru prognoza, u vašingtonskom Nacionalnom institutu za odbranu napravljen je nedavno eksperiment u kome se kalkulisalo s „razornim poplavama u Bangladešu, zbog kojih bi stotine hiljada ljudi izbeglo u Indiju, izazivajući verske sukobe, širenje zaraznih bolesti i velika oštećenja infrastrukture”.

Strateškim raportom prevladavaju procene sa stanovišta američke bezbednosti i reagovanja na spoljne izazove. Ukazuje se, tako, da bi „krize u snabdevanju vodom i hranom, kao i katastrofalne poplave mogle da dovedu do američkog humanitarnog ili vojnog reagovanja”. 

Predskazuje se, takođe, i rast neposrednog rizika po armijska uporišta supersile. Podsećajući na oštećenja koja su ovdašnji vojni pogoni pretrpeli pri naletima uragana na Floridu, izveštaj preporučuje da se pojača zaštita od klimatskih udara i lokalnoj pomorskoj bazi u Norfolku, Virdžinija, kao i instalacijama na ostrvu Dijego Garsija („odskočne daske” američkim i britanskim snagama za Bliski istok), kojima preti „opasnost od rastućeg nivoa mora”... Do ovakvih upozorenja dolazi u vreme kad administracija Baraka Obame nastoji da bitno promeni političku atmosferu u američkom pristupu klimatskim efektima. Zalaže se, ukratko, za što bržu primenu alternativnih oblika energije, smanjenje potrošnje energenata koji zagađuju vazduh i tako uvećavaju „besove” prirode, kao i za pristupanje Amerike međunarodnim sporazumima na tom polju.

Nije izvesno, međutim, da li za takvu inicijativu uživa potrebnu podršku domaćih zakonodavaca. Kongresmeni iz regiona koji žive od „prljave industrije” pružaju žestok otpor, pozivajući se na računice po kojima bi ekološka poboljšanja oštetila te krajeve i znatno poskupela život građana, a time i izbornu bazu dotičnih političara.

Ili ćemo sada platiti izvesnu ekonomsku cenu za smanjivanje zagađivanja vazduha, ili ćemo kasnije cenu platiti vojnim poduhvatima koji uključuju i gubitke ljudskih života – upozorio je general Entoni Zini, član organizacije koja daje istraživačke analize ratnoj mornarici. Procenjuje se da Obamin tim pokazuje spremnost, veću od svih prethodnih predsedničkih ekipa, da ovdašnju političku klimu promeni u pravcu ublažavanja opštih klimatskih lomova. Pridobijanju podrške za takvu inicijativu treba da posluži, čini se, i raport s najavom – mogućnog antidržavnog dejstva prirodnih nepogoda.