Пентагон нишани наркодилере

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. августа – Америчка војска је први пут на листу „зароби или убиј” уписала и авганистанске трговце дрогом. Њих 50 је Пентагон уврстио међу главне индивидуалне мете на тамошњем ратишту, па је сада на његовом списку за одстрел или хватање укупно 367 људи.

На мети су, како ексклузивно обелодањује „Њујорк тајмс”, наркодилери за које се сматра да финансирају „оживеле” талибане, свргнуте пре седам и по година с власти у Кабулу међународном интервенцијом под окриљем УН. Листи за елиминацију прикључени су, према званичном објашњењу, само они опијумски профитери чију су сарадњу с талибанима „потврдила два уверљива извора и за које постаје додатни докази”.

Из конгресне студије, у коју су „Тајмсови” репортери имали увид, произлази да се на нове циљеве нишани већ месецима. Неколико осумњичених већ је ликвидирано или заробљено, наводи се без именовања и других појединости.

Армијски команданти су законодавцима рекли, додаје се, да је нови приступ „у складу са војним правилима и међународним правом” и да је претходно о њему обавештен авганистански председник Хамид Карзаи. Истовремено се, међутим, извештава да „поједини савезници из НАТО-а нису уверени да је поменута акција са нишањењем „на циљеве који не спадају у традиционално војне” у складу с међународним правом. Такве наговештаје дали су и донедавни генерални секретар алијансе Холанђанин Јап де Хоп Схефер и такође доскорашњи шеф њених снага овдашњи генерал Џон Кредок.

Као изненађење делује налаз да су „лордови дроге” узети на нишан иако су амерички обавештајци проценили да наркотрафиканти талибанима шаљу мање новца, око 70 милиона долара годишње, него што се овде досад веровало. Али и та свота изгледа значајна кад се има у виду да је дневница талибанских герилаца 10 долара, с повишицом за постављање мина.

Авганистан важи, иначе, за највећег произвођача опијума. Рачуна се да из њега потиче чак 90 одсто светског промета том дрогом и да му је тај илегални извоз вредан четири милијарде долара. Занимљиво је, такође, да је некадашња талибанска власт забрањивала производњу опијума, а да се претходна америчка администрација дуго устезала да трупе усмери против наркодилера, прибојавајући се да не повећа антиамериканизам сељака који живе од гајења мака.

До објављивања Пентагоновог циљања на „лордове дроге” долази пред авганистанске председничке изборе, заказане за 20. август, и у време појачавања и америчких и талибанских операција. Председник Барак Обама Авганистан сматра „централним фронтом у борби против тероризма”, па се шире претпоставке да би тамошње операције могле да надмаше домете битака у Ираку.

Американци би у „гробници империја”, како се титулише Авганистан, где су крах доживели и Британци и бивши Совјети, могли да остану читаве наредне деценије, цитира експерте „Вашингтон пост”. Трошкови би, додаје се, вероватно премашили суму од 684 милијарде долара колико је досад дато за ирачки рат. Америчке пореске обвезнике је Авганистан коштао „само” 223 милијарде, али издаци на том бојишту убрзано расту: 2003. износили су 982 милиона, а лане су достигли 9,3 милијарде. Повећани су и губици у људству: прошле године је у Авганистану погинуло 155 америчких војника, а за првих седам месеци ове године – већ 143.

Увиђајући да је јавност „нестрпљива” да што пре види позитивне резултате у Авганистану, Обамина администрација прави нову врсту показатеља за мерење успеха. То обликовање је у току, а вашингтонски „Политико” извештава да ће један од критеријума бити „степен заштите цивила”. И да ће се сачинити мапа с бојама семафора – црвеном, жутом и зеленом – за означавање степена (не)остварених циљева, којима су сада придодати и „наркофинансијери талибана”.

М. Пантелић