Није време за повећање пореза

Повећање пореза има смисла тамо где има шта да се узме, а то у Србији није случај. Привреда је ионако презадужена и преоптерећена, тако да би најављено увећање ПДВ-а и пореза на зараде довело до даље блокаде рачуна предузећа, јачање сиве економије, а неминовно би дошло и до раста цена.

То је једногласна оцена српских привредника који поручују влади да у условима економске кризе не треба ни да помишља о евентуалном повећању намета. Они предлажу да, уместо пуњења буџета на рачун пореских обвезника, држава настави да смањује администрацију и зараде у јавним предузећима.

– Имамо најскупљу државу у Европи – истиче Родољуб Драшковић, власник компаније „Свислајон Таково”. – Србија је заслужила да оде у стечај, а да се после тога направи функционална и рационална држава. Рационализација је кључ свега, а не нови намети на привреду. Било какво повећање пореза земљи ће нанети огромну штету.

Драшковић сматра да ће се та штета огледати, пре свега, у смањењу куповне моћи становништва, али и у оживљавању сиве економије. Наглашава да ће рад на црно посебно доћи до изражаја у малим и средњим предузећима, док ће велике компаније бити суочене са енормним наметима.

Једна од таквих компанија је „Ист поинт” Зорана Дракулића, који каже да држава треба да се бори против сиве економије, а не да је подстиче повећањем пореза.

– Неприхватљиво је да у време кризе, док целокупна економија грца, држава размишља о већем опорезивању. Влада би требало да нађе друге изворе пуњења буџета, а не да додатно оптерећује и практично убија привреду. За почетак, могли би да смање државну администрацију – поручује Дракулић.

Тај предлог подржавају и у Привредној комори Србије, али иду и корак даље и траже од владе да смањи ПДВ за један до један и по одсто и порез на зараде за 13 одсто како би се избегао рад на црно.

Од јачања сиве економије страхују и у Унији послодаваца Србије. Тврде, међутим, да би већи порези изазвали и лавину других проблема.

– Дошло би до још веће блокаде рачуна предузећа – упозорава Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца Србије. – Тренутно од 109.000 регистрованих фирми свега 38.150 није у блокади. Дође ли до било каквог повећања пореза, увећаће се и број неликвидних предузећа. На крају ће на тржишту остати свега неколико великих компанија које неће запасти у неликвидност јер имају знатан обртни капитал.

Рајић наглашава и да за повећањем пореза могу да посежу само богате земље, што Србија дефинитивно није. Објашњава и да пример Хрватске, која је недавно повећала ПДВ, никако не може да представља паралелу са ситуацијом у нашој земљи.

– Хрватска јесте повећала ПДВ, али су код њих знатно нижи порези и доприноси на зараде него код нас. Ако би наша влада решила да повећа ПДВ за два одсто, како се најављује, цене би у пракси скочиле не два већ четири-пет одсто. Због тога би, уместо да завлачи руку у џеп ионако осиромашене привреде, држава требало да, рецимо, уштеди новац који троше јавна предузећа. Нека ангажује озбиљне иностране ревизорске куће које ће утврдити где и колико новца одлази из ових фирми – поручује Рајић.

Привредници предлажу и уштеду приликом увоза. Тако Бранислав Михајловић, власник предузећа „Ресор” из Ниша које се бави производњом комуналних возила, каже да би подстицањем домаће производње и смањењем увоза држава направила знатне уштеде, а смањила би и трговински дефицит.

– Држава је највећи дужник. Због тога би она прво требало да привреди врати новац, а не да додатно оптерећује произвођаче – закључује Михајловић, напомињући да постоји реална опасност да уколико дође до повећања пореза привредници неће имати од чега да га плаћају.

Н. Миковић