Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последице предновогодишње хистерије

Од нашег сталног дописника
Љубљана - Истраживања откривају да је сваки пети Словенац у тешком душевном стресу уочи а нарочито током божићно-новогодишњих празника (католички Божић се обележава 25. децембра). Тада се број позива на СОС телефоне повећа за 10 одсто, па иако политичари и клер овај део године препоручују пастви као доба када се треба умирити у кругу породице и посветити себи и ближњима, статистика открива да је потрошачко друштво учинило да мира више нема, упркос декларативним саветима.

Протеклих дана широм Словеније забележен је не само повећан број позива на телефонске линије за саветовање и помоћ људима у душевној невољи, него и број оних који су потражили спас у психијатријским болницама, обашка што су ови дани традиционални и по још једном суморном рекорду - порасту самоубистава. Богдан Добник, шеф стручног тима друштва Озара, упозорава да су, "нажалост, бројне јавне службе и невладине организације, које иначе помажу људима у несрећи, баш у критично време, током празника, затворене а немају ни дежурства, иако је људима тада највише потребна њихова помоћ".

Позвао је све људе добре воље да се "придруже Озари као волонтери и сарадници друштва те прискоче у помоћ људима који су у душевној патњи". Озара је издала и брошуру под називом "Где и како по помоћ због душевног јада" коју деле и невладине организације и центри за социјални рад. Она је попунила вакуум који је настао у недостатку закона који треба да уреди подручје бриге за душевно здравље.

У то име су посланици искористили последњу овогодишњу седницу парламента да министарки за здравље Зофији Мазеј-Кукович упуте позив да што пре пошаље у парламент предлог закона о душевном здрављу. У међувремену, електронски медији извештавају да је хистерија божићно-новогодишњих куповина достигла врхунац, мада ове године многи нису могли да приуште себи оно што су желели.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.