Неуписивање деце у школу – само прекршај

Удаљеност школе, лоше материјално стање, па чак и неповерење у српски образовни систем, разлози су због којих поједини родитељи не уписују своје малишане у основну школу. Иако смо загазили у 21. век, оваквих случајева и даље има. Ако се изузму маргиналне групе, како каже Милка Андрић, помоћник министра просвете, реч је о веома малом проценту људи, али ту појаву би требало у потпуности искоренити. До сада су родитељи који избегавају да упишу дете у школу кажњавани прекршајно, казном од 10.000 динара, али нови закон о образовању и васпитању, уколико буде усвојен у Скупштини, требало би да пропише много веће казне.

– Нема много људи који не уписују децу у школу и подношењем прекршајне пријаве већина њих се примора да ипак упише дете у први разред. Већи проблем представља образовање деце која припадају осетљивим групама, као што деца ромске националности, о којима нико нема податке, нису пријављена и немају документа. Многи од њих се у току школовања осипају из система и нико не може да их нађе, па остају на улици без образовања и шансе да нађу било какав посао – каже Милка Андрић.

Званичних података о броју деце које родитељи не упишу у школу нема, али у Центру за социјални рад Кладово кажу да су пре две године два пута морали да поднесу прекршајне пријаве против родитеља који нису желели да им деца похађају први разред.

– Реч је о сиромашним породицама из сеоских средина, тачније из забачених заселака који су недоступни и немају близу школу. Родитељи нису знали како ће деца да путују у школу, нити су имали новца да им обезбеде књиге и свеске – објашњава Љубиша Стојановић, директор Центра за социјални рад у Кладову.

Према његовим речима, за подношење прекршајне пријаве задужена је локална самоуправа, тачније просветна инспекција, али то је крајња мера којој прибегавају.

– Школа нас обавештава о томе да неко дете није уписано и ми реагујемо. Покушавамо да наговоримо родитеље да допусте деци да похађају школу, а ако разговор не помогне саветујемо представницима локалне самоуправе да „пресавију табак“ – каже наш саговорник и додаје да они у оваквим случајевима покушавају да реше проблем и да деци из материјално угрожених породица обезбеде неку материјалну помоћ и књиге.

Оба ова случаја су, према речима директора Стојановића, решена позитивно и ова деца сада похађају школу.

У Центру за социјални рад Ниш не добијају податке о томе колико деце не упише први разред, али сваке године реагују јер их школе обавесте о томе да се неко дете уписало у школу и престало да долази.

– Добијамо око 10 до 15 оваквих пријава сваке године. Углавном су у питању деца из породица ромске националности која су почела да иду у школу па одустала. Уколико дођемо до тачне адресе, покушавамо да убедимо родитеље да допусте деци да се образују. Ипак, често добијамо лажне адресе на којима нико не станује – објашњава Јаворка Аранђеловић, руководилац службе за децу и младе Центра за социјални рад у Нишу.

Никакве прекршајне пријаве у овом случају не помажу јер је реч о породицама које казна не забрињава јер нису мотивисане за школовање деце, а многе не могу ни да је плате.

Душанка Вуковић, педагог у Центру за социјални рад Београда, каже да немају информација о томе да ли понекад родитељи у двомилионској престоници избегавају да упишу дете у основну школу, али редовно их обавештавају о томе да поједино дете крене у школу па одустане.

– За нас је веома важно утврдити разлоге због којих деца не иду у школу јер је то обично последица озбиљног проблема и занемаривања. Ми прво покушавамо да решимо ситуацију и да помогнемо детету – објашњава наша саговорница.

Овакви случајеви се у престоници откривају углавном уколико стигне пријава од школе, комшија или рођака о занемаривању детета па се открије да дете не похађа школу. Сваког фебруара општине би требало да шаљу школама списак деце која би, према месту пребивалишта, требало да се упишу у први разред. Образовне установе морају да провере шта је са децом чији им се родитељи нису јавили, да ли су се уписала у другу школу или не. Обавезно је и похађање припремног предшколског програма, а прописане казне за родитеље који не поштују ове правило су исте.

Јелена Попадић