Мањак пара, вишак дармара

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 11. августа – Криза повезује иначе неспојиве и људе и догађаје: туча између гангова Латиноса и црнаца у калифорнијском затвору била је, оцењује се, и специфични одраз – америчког (па онда и глобалног) финансијског посртања. Сукоба међу заточеницима можда не би било да ћелије нису пренатрпане и да „Златна држава” није принуђена да смањује издатке (и за затворе) рекордно нараслог буџетског дефицита, констатују овдашњи експерти.

Повезивање мањка пара с растом дармара делује као упозорење чији домети прелазе међе и затвора и Америке. Криза је повећала напетости не само финансијских него и нервних система, местимично више на слободи него на местима где је она судским одлукама прикраћена…

Сукоб затвореника избио је по расној основи, али је већ две године најављиван као – вероватна последица „пренастањености”, слично појединим грађанским ратовима у свету, произишлим из пренасељености у оскудним животним условима. У хаотизованој тамници града Чино – који још није оспособљен после сукоба у којима је, према последњим подацима повређено 175 лица и разорено шест спаваоница – било је 5.700 затвореника, готово дупло више него што је препоручљиво, а слична је ситуација и у целој Калифорнији.

Затвори су јој пројектовани за смештај 84.000 кажњеника, али се тренутно у њима налази 158.000. Избиће нови сукоби ако се у року од две године не ослободи 43.000 затвореника, упозорило је трочлано судско веће, наложивши властима да таквим потезом стање доведу „у склад са Уставом”.

Најављено ослобађање уплашило је неке грађане. Сматрају да није у реду да се због сређивања прилика у затворима на улицама нађе „хорда која би могла да угрози ред и мир на слободи”. Власти, на чијем је челу филмски „Терминатор” и калифорнијски гувернер Арнолд Шварценегер, теше их да ће бити пуштени само починиоци лакших деликата. И подсећају да су се, и пре судске одлуке, законодавци усагласили да треба смањити затворску популацију – за 37.000 – као и годишња државна давања казненим институцијама за 1,2 милијарде од садашњих 10,6 милијарди долара.

Калифорнијска искушења узимају се, иначе, као један од најизразитијих симптома америчке (и глобалне) привредне кризе. Да је самостална држава она би, рачуна се, била девета економска сила света, па се многи чуде како је дозволила себи да јој буџетски дефицит премаши 20 милијарди долара и да сада, кад треба да га смањи, прибегава сасецању фондова за елементарне ствари као што су здравство и образовање, па и – за држање делинквената у затвору.

Исто питање важи и за САД као целину. Тим председника Барака Обаме настоји да ванредним, рекордним, улагањима спречи даље слабљење битних институција, при чему није извесно да ли у такве спадају и затвори. Америка је, иначе, земља с највећим процентом заточеника (укупно више од три милиона) по становнику, па јој је и та чињеница уграђена у растући буџетски дефицит. „Затворска ситуација” се, неуобичајено, испоставља као један од повећих изазова за водећу силу данашњице. Поред пренатрпаности локалних ћелија, оптерећује је још тамница у Гвантанаму (у војној бази на Куби) чије је постојање, као и оснивање тајних затвора ЦИА по иностранству, смањило међународни углед САД.

Обама је обећао укидање затвора у Гвантанаму, али тај посао наилази на препреке. Мало спољних савезника прима тамошње заточенике, а нерадо их прихватају и овдашњи региони.

Нова администрација је суочена, у сваком случају, с великим проблемима какве одавно ниједна претходна није добила у наслеђе. Чак у распону – од поремећаја на слободном тржишту до поремећаја у затворима…

М. Пантелић