Manjak para, višak darmara

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 11. avgusta – Kriza povezuje inače nespojive i ljude i događaje: tuča između gangova Latinosa i crnaca u kalifornijskom zatvoru bila je, ocenjuje se, i specifični odraz – američkog (pa onda i globalnog) finansijskog posrtanja. Sukoba među zatočenicima možda ne bi bilo da ćelije nisu prenatrpane i da „Zlatna država” nije prinuđena da smanjuje izdatke (i za zatvore) rekordno naraslog budžetskog deficita, konstatuju ovdašnji eksperti.

Povezivanje manjka para s rastom darmara deluje kao upozorenje čiji dometi prelaze međe i zatvora i Amerike. Kriza je povećala napetosti ne samo finansijskih nego i nervnih sistema, mestimično više na slobodi nego na mestima gde je ona sudskim odlukama prikraćena…

Sukob zatvorenika izbio je po rasnoj osnovi, ali je već dve godine najavljivan kao – verovatna posledica „prenastanjenosti”, slično pojedinim građanskim ratovima u svetu, proizišlim iz prenaseljenosti u oskudnim životnim uslovima. U haotizovanoj tamnici grada Čino – koji još nije osposobljen posle sukoba u kojima je, prema poslednjim podacima povređeno 175 lica i razoreno šest spavaonica – bilo je 5.700 zatvorenika, gotovo duplo više nego što je preporučljivo, a slična je situacija i u celoj Kaliforniji.

Zatvori su joj projektovani za smeštaj 84.000 kažnjenika, ali se trenutno u njima nalazi 158.000. Izbiće novi sukobi ako se u roku od dve godine ne oslobodi 43.000 zatvorenika, upozorilo je tročlano sudsko veće, naloživši vlastima da takvim potezom stanje dovedu „u sklad sa Ustavom”.

Najavljeno oslobađanje uplašilo je neke građane. Smatraju da nije u redu da se zbog sređivanja prilika u zatvorima na ulicama nađe „horda koja bi mogla da ugrozi red i mir na slobodi”. Vlasti, na čijem je čelu filmski „Terminator” i kalifornijski guverner Arnold Švarceneger, teše ih da će biti pušteni samo počinioci lakših delikata. I podsećaju da su se, i pre sudske odluke, zakonodavci usaglasili da treba smanjiti zatvorsku populaciju – za 37.000 – kao i godišnja državna davanja kaznenim institucijama za 1,2 milijarde od sadašnjih 10,6 milijardi dolara.

Kalifornijska iskušenja uzimaju se, inače, kao jedan od najizrazitijih simptoma američke (i globalne) privredne krize. Da je samostalna država ona bi, računa se, bila deveta ekonomska sila sveta, pa se mnogi čude kako je dozvolila sebi da joj budžetski deficit premaši 20 milijardi dolara i da sada, kad treba da ga smanji, pribegava sasecanju fondova za elementarne stvari kao što su zdravstvo i obrazovanje, pa i – za držanje delinkvenata u zatvoru.

Isto pitanje važi i za SAD kao celinu. Tim predsednika Baraka Obame nastoji da vanrednim, rekordnim, ulaganjima spreči dalje slabljenje bitnih institucija, pri čemu nije izvesno da li u takve spadaju i zatvori. Amerika je, inače, zemlja s najvećim procentom zatočenika (ukupno više od tri miliona) po stanovniku, pa joj je i ta činjenica ugrađena u rastući budžetski deficit. „Zatvorska situacija” se, neuobičajeno, ispostavlja kao jedan od povećih izazova za vodeću silu današnjice. Pored prenatrpanosti lokalnih ćelija, opterećuje je još tamnica u Gvantanamu (u vojnoj bazi na Kubi) čije je postojanje, kao i osnivanje tajnih zatvora CIA po inostranstvu, smanjilo međunarodni ugled SAD.

Obama je obećao ukidanje zatvora u Gvantanamu, ali taj posao nailazi na prepreke. Malo spoljnih saveznika prima tamošnje zatočenike, a nerado ih prihvataju i ovdašnji regioni.

Nova administracija je suočena, u svakom slučaju, s velikim problemima kakve odavno nijedna prethodna nije dobila u nasleđe. Čak u rasponu – od poremećaja na slobodnom tržištu do poremećaja u zatvorima…

M. Pantelić