Велико спремање у дипломатији

Звање амбасадора у протеклим годинама, нарочито током последње деценије прошлог века, у нашој је земљи често бивало девалвирано, јер је на основу разних партијско-политичких, националних, па и приватних "кључева" додељивано и људима који му, по својим способностима, понашању и доприносу држави чије интересе заступају, нису били дорасли. Ово би, међутим, требало да се промени кад ступи на снагу новоусвојени Закон о спољним пословима Србије. Његовом применом почеће дуго очекивано "велико спремање" куће, чији углед и утицај треба довољно ојачати како би, оснажена, спремно дочекала предстојеће међународне изазове.

"Недавно усвојен Закон о спољним пословима Републике Србије допринеће модернизацији и рационализацији дипломатске службе, а број запослених биће прилагођен савременим токовима међународних односа и потребама Републике Србије. У Министарству спољних послова је тренутно запослено 1.206, а од тога 90 са звањем амбасадора, од којих је 55 на раду у иностранству. Од када је Вук Јеремић именован за министра спољних послова Републике Србије није било отпуштања стално запослених у МСП, а само неколицина је запослена у кабинету министра, што је у складу са Законом", наводи се у одговору кабинета министра Јеремића на наше питање које су то законом најважније предвиђене промене и како ће се оне одразити на структуру запослених у МСП.

А када ће бити попуњена преостала амбасадорска места (у Албанији, Белгији, Данској, Великој Британији, Италији)?

"У најкраћем могућем року", поручују из кабинета шефа српске дипломатије.

За амбасадора Србије у Словенији је недавно упућен др Предраг Филипов, као први од неколико дипломата из Војводине који ће радити у амбасадама "у окружењу". Према договору МСП и Извршног већа Војводине, северна српска покрајина ће послати своје дипломате и у Мађарску, Румунију, Хрватску, БиХ и у Брисел, при мисији ЕУ.

Према новом закону, дипломате су "носиоци дипломатских звања који су у радном односу на неодређено време у Министарству", а амбасадори у МСП-у они који су провели најмање две године службовања у својству шефа сталне дипломатске мисије у звању амбасадора. Статус дипломате у звању "изванредног и опуномоћеног амбасадора" добијају и шефови сталних дипломатских мисија које, на предлог владе, поставља председник Републике, а нису у сталном радном односу у МСП-у.

Садашњи носиоци звања амбасадора који не испуњавају услове из новог закона остаће не само без титуле, већ и са мањом платом.

У дипломатској хијерархији која ће, како се очекује, бити строго поштована, испод амбасадора је министар саветник, испод њега први саветник, па саветник, затим секретар, па први, други, трећи секретар и аташе (основни услов за свакога од њих је положен дипломатско-конзуларни испит).

Дипломате напредују у звањима решењем министра, а на основу резултата рада, стручности, одговарајућег радног искуства и потреба Министарства, наведено је у закону. У члану 42, којим се регулишу посебне мере за унапређење дипломатског кадра, каже се да, у изузетним случајевима, "када потребе дипломатске службе то услове", министар може без спровођења конкурса донети решење о пријему у радни однос на неодређено време лица са одговарајућим искуством у "научноистраживачком раду, значајним дипломатским искуством, професионалним знањима и вештинама, или искуством у раду у међународним и другим организацијама".

Истим чланом је предвиђено да, по одлуци министра, Дипломатска академија организује повремене провере знања, знања језика и вештина дипломата, као и других запослених у МСП-у, и ако неко од њих не прође тај тест успешно, биће премештен на друго радно место у МСП-у или, ако нема таквог слободног места, стећи ће статус нераспоређеног.

Министар предлаже, а влада поставља генералног конзула Србије у иностранству (шефове осталих конзуларних представништава именује и разрешава министар).